Висок ЛДЛ холестерол највећи фактор ризика
Опаснији је од пушења, физичке неактивности, високог притиска и дијабетеса. Вредности испод три милимола по литру су добре, али је идеално да те бројке буду испод два ммол/л
Повишен ЛДЛ холестерол, односно нерегулисане вредности липида у крви, сматрају се већим фактором ризика за инфаркт или мождани удар и друге болести срца и крвних судова од пушења, физичке неактивности, хипертензије и дијабетеса, упозорио је др Милан Добрић, кардиолог Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње”.
На недавној конференцији коју су организовали Удружење за борбу против срчаног удара „Моја друга шанса” и Форум пацијената Србије, речено је да би многобројни случајеви инфаркта, можданих удара и других кардиоваскуларних опасних стања могли да буду спречени да наши грађани редовно у лабораторији или на систематским прегледима проверавају факторе ризика за обољења срца и крвних судова или да се здравије хране, а када им се постави дијагноза, редовно узимају прописану терапију.
Др Добрић је навео да код одрасле особе вредности ЛДЛ холестерола треба да буду испод 3 милимола по литру, а идеално би било да те бројке буду испод 2 ммол/л. Циљне вредности су много строже, односно ниже су за оне људе који су већ имали инфаркт, или имају уграђене стентовима или који су имали бајпас операцију. Код њих ЛДЛ холестерол не би смео да прелази 1,4 ммол/л.
– Важно је истаћи да чак и умерено повишене вредности носе већи ризик, на пример, ЛДЛ холестерол од 3,37 ммол/л, што је око 20 одсто изнад препоручене границе, повећава вероватноћу озбиљног кардиоваскуларног догађаја за готово 18 одсто – упозорио је др Добрић, а пренео Танјуг.
Он је посебно упозорио на следећу опасност: напредовање атеросклерозе пацијенти не осећају, нема бола ни тегоба, док се у крвним судовима постепено стварају атеросклеротски плакови. Уколико се о ЛДЛ холестеролу не води рачуна, ризик од раних срчаних и можданих удара значајно расте.
Др Дејан Симеуновић, кардиолог у Универзитетском Клиничком центру Србије објаснио је да повишен холестерол може бити последица урођене грешке у метаболизму, која се наслеђује, али и неодговарајуће исхране и лоших животних навика.
Када се говори о холестеролу, није пресудна само укупна вредност, већ однос између „доброг” (ХДЛ) и „лошег” (ЛДЛ) холестерола, као и ниво триглицерида. Што су вредности ХДЛ холестерола ниже, а ЛДЛ холестерола више, то је већи ризик од настанка болести срца и крвних судова.
Савет др Симеуновића је да и млађи људи (до 40 година) барем једном провере у лабораторији липидни профил, како би се проценило да ли имају урођени ризик. То је важно јер неке особе могу имати врло високе вредности холестерола већ у раним двадесетим годинама, и то значи да су изложени већем ризику од срчаног или можданог удара „Процена ризика се врши помоћу посебних формула које, поред вредности холестерола, узимају у обзир пол, крвни притисак и пушачки статус, на основу чега се пацијенти сврставају у категорије ниског, умереног или високог кардиоваскуларног ризика”, објаснио је др Симеуновић.
Према истраживању Атласа Европског удружења кардиолога из 2020. Године, у Србији готово свака друга одрасла особа има повишен крвни притисак, а више од половине старије популације се бори с вишком килограма. Чак 46 одсто становника Србије је потпуно физички неактивно.
