Божији мир је испод свих немира које избегавамо

Гост Божићног подкаста „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” био је Данило Михајловић, доктор теологије и психотерапеут. У подкасту је било речи о вери, нади, унутрашњем миру, али и немирима које често носимо баш у време празника. Причали смо о томе како да Божић не остане само датум у календару, већ искуство које нас мења, како разрешити унутрашње дилеме са којима се суочавамо, коме треба да се поверимо када имамо проблем, шта нас највише мучи... Наш гост је дао одговоре на питања да ли живимо у времену превеликих очекивања од себе и од других, може ли психотерапија да замени исповест и шта каже људима који му саопште да су изгубили веру у Бога или кажу да су љути на Бога.

– Период празника генерално јесте јако осетљив и тада настигне све оно од чега бежимо преко радне седмице и радних периода године. Додатно се буде усамљеност депресија, анксиозност и веома чести конфликти, зато што одједном нисмо стигли да искомуницирамо током седмице ни да видимо људе, нити да ручамо заједно јер су посао, школа, обавезе биле ту и сада одједном треба да проведемо доста времена заједно, да се организујемо око неких основних ствари, да заједно направимо нешто… И схватимо да смо помало као странци. Е, то је дивна прилика да се поново упознамо. Сада је осетљив период и за оне људе чије су се драге особе упокојиле у претходном периоду. Важно је да пробамо да не сведемо празник само на комерцијализацију, него да се потрудимо, да пробамо да откријемо божији мир. Он је у свакоме од нас. У свакоме човеку. Зато што је један исти Бог створио сваког од нас. Божији мир је испод свих немира које избегавамо. Важно је да не бежимо од немира у нама, тако што ћемо пре свега у цркви на богослужењу, али и молитвено и породично да се мало „сабирамо” заједно, да се помолимо. Молитва може да буде исцељујућа, али у оној мери у којој верујемо – додаје Михајловић.

Било је речи о разним животним разочарењима и како се треба носити са њима…

– Не разочарамо се никада у другог човека. Ми се увек разочарамо у нашу слику о другом човеку, у оно што имам потребу да ти мени будеш. И кад се ти не уклапаш у ту моју слику, онда долази до тога да се сруши та моја представа, само што нам је тада тешко да прихватимо - то је моја слика у теби. Кад научимо да прихватимо да нам се распала та слика, да смо се разочарали, тек тада можемо да почнемо да изграђујемо један искрен однос. Што дуже живимо у лажи, болнија је истина када је видимо – истакао је Михајловић.

Његов став је да нити психотерапија може да замени исповест, нити исповест може да замени психотерапију. Оне могу да буду изузетно комплементарне, али нису замене једна за другу.

– Исповест није неки тренутак где ми моралистички и јуридички сад дајемо списак да се нама то разреши и онда нећемо бити кажњени. То нема везе са светом тајном исповести. Света тајна исповести је онај тренутак када отворимо своје срце, искрено сагледамо ствари, и кажемо: „Ово сам тренутно ја и срамота ме је овога и овога у мени”. Психотерапија на један другачији начин помаже човеку да разуме зашто се негде „заглавио” – каже гост нашег подкаста.