Музика нас поново спаја
После учешћа на загребачком фестивалу кантаутора, Срђан Марјановић је написао роман, а по њему и снимио песму са сарајевским музичарем Браном Ликићем
Кантаутор Срђан Марјановић објавио је свој пети роман под називом „Заједно”, у издању куће „Прометеј”. Књигу, по његовом познатом обичају, прати истоимена песма, коју је компоновао и снимио са сарајевским музичарем и продуцентом Браном Ликићем.
Прича је сентиментални осврт на догађаје који су раздвојили рокенрол музичаре бивше Југославије, као и њене народе, али је она и порука коју је Марјановић желео да пошаље о музичарима и публици који су „остали заједно” и данас се поново срећу.
Како је након недавног представљања књиге и песме рекао за „Магазин”, на овај подухват инспирисало га је гостовање у Загребу после ког је схватио да није једини коме недостају пријатељство и љубав који су постојали, по његовом сећању, међу народима у некадашњој Југославији.
„У Загреб у ком отказују концерте наших великих музичара, отишао сам с подозрењем и страхом. Сасвим нормално, с обзиром на то да је за хрватску публику требало да певам после тридесет година. Брана, с којим сам се годинама виђао на суботичком фестивалу кантаутора, позвао ме на Кантарион фестивал који је основао. Када су најавили да на бину излази гост из Београда, наступио је мук уместо дотадашњих аплауза. Тада сам рекао публици да сам целог живота по региону носио са собом песму као поруку и немам ништа да им понудим осим музике. А моја музика пева о љубави која за разлику од политике спаја људе. Прво су се чула само два длана, онда пет аплауза, који су се протегли у дуго аплаудирање целе сале. На крају прве песме цела сала је с мном певала ʼМи смо једно другом говорили Виʼ – рефрен моје песме.”
Тада је схватио, наставио је кантаутор, да добри људи постоје свуда.
„Само се не виде и не чују довољно од бучних националиста. Јер, ови добри људи ћуте у својим кућицама, али када се укаже прилика они се покажу. Чак сам на том фестивалу, усред Загреба добио награду за животно дело, што ми је деловало невероватно и тотално сам се пробудио и променио перцепцију о овом граду. То ме је подстакло да напишем књигу, на којој сам радио шест месеци, а потом сам позвао Брану Ликића. То је спојило на истом пројекту и две дискографске куће – ПГП РТС и ʼКроација рекордсʼ”, рекао је Марјановић.
