Ниске температуре претварају гуме у стакло
Када температуре падну испод 7°C, вожња аутомобилом постаје много ризичнија. Хладни и мокри путеви, поледица или први снег захтевају пажњи и искуство, а најважнији корак за безбедну вожњу су одговарајуће гуме.
Замена летњих гума зимским смањује ризик од незгода, штеди новац на дуже стазе, продужава животни век гума и осигурава безбедну вожњу за све учеснике у саобраћају.
Летње гуме, које карактеришу флексибилност и еластичност, на ниским температурама постају круте, што има за последицу проклизавање аутомобила и дужи зауставни пут приликом кочења.
Док неки возачи препознају значај постављања зимских гума, које, у случају снега или поледице, у складу са Законом о саобраћају Републике Србије, у периоду од 1. новембра до 1. априла, морају да замене летње гуме, поједини се одлучују за занемаривање ове обавезе, угрожавајући на тај начин и себе и друге, пише totalenergies.rs.
У индустрији гума, стврдњавање летњих гума када је хладно, познато је као ефекат „стакленог прелива“. То значи да, због ниске температуре, полимери прелазе из еластичног у крто „стакло” стање. Када је температура виша од тачке „стакленог прелива”, материјал се понаша као гума са еластичним својствима, а када је температура нижа од тачке „стакленог прелива”, материјал у гумама постаје налик стаклу.
Ефекат „стакленог прелива” нема толики утицај на вожњу по сувој површини, али у случају кише, снега, бљузгавице или поледице, кочење и маневрисање са летњим гумама постају практично немогући. То значи да, ако треба нагло да зауставите аутомобил или да скренете, последице могу да буду фаталне, како по вас, тако и по друге учеснике у саобраћају, упозорава портал.
Дизајн зимских гума
Сам дизајн зимских гума, са више блокова и шара, осмишљен је тако да им пружи флексибилност за приањање по снегу и леду. Штавише, зимске гуме направљене су тако да буду релативно мекане ради што бољих контроле и кочења на снежним и залеђеним површинама.
При температурама око тачке смрзавања, оне користе већи број ламела, па могу да апсорбују више блата и снега, што, такође, доприноси бољем приањању.
У случају снега, летње гуме се брзо зачепљују због својих уских и плитких канала, док зимске гуме немају тај проблем, захваљујући ширим и дубљим каналима.
Они који живе у екстремно снежним пределима често користе зимске гуме са металним шиљцима, који се уграђују у газећи слој, а који се укопавају у снег или лед попут канџе, што има за резултат јачу тракцију на путу. Овај тип гума препоручује се искључиво за путеве прекривене снегом или ледом, будући да на сувим путевима наведени шиљци ограничавају контакт гуме с површином.
Летње гуме на ниским температурама
Ако се температура спусти близу или испод тачке смрзавања, вожња са летњим гумама доводи до ризика од пуцања газећег слоја. Пуцање газећег слоја гуме представља трајну промену, која захтева куповину нових гума.
Још једна од потенцијалних последица вожње са летњим гумама, у наведеним температурним условима, јесте да се ивице блокова газећег слоја окрње. Овакав исход, за разлику од пуцања газећег слоја, не захтева моменталну замену гума, али им знатно скраћује животни век, што опет доводи до преурањене потребе за куповином нових гума.
„Ћелаве” зимске гуме
Зимске гуме су „радилице“ које, што више газећег слоја имају, то боље функционишу. Већина произвођача је сагласна да зимске гуме, чији дубина газећег слоја је спала на 4 милиметра, треба да буду замењене, јер се сматрају „ћелавим“, а самим тим и опасним за вожњу по зимским временским условима.
Ово налаже и закон у великом броју држава.
О томе колико је битно да се редовно проверава дубина газећег слоја гума говори и податак да се, при кочењу, зауставни пут аутомобила са зимским гумама, чији је газећи слој истрошен од 50 до 75 одсто, чак и када су у питању премијум гуме, продужава за око 3 метра. У случају economy категорије, зауставни пут је у том случају чак и до 5 метара дужи.
Вероватно најпоузданији начин за проверу дубине газећег слоја на гумама јесте употреба мерача, који је доступан на већини бензинских пумпи.
