ДОКУМЕНТАРНИ СЕРИЈАЛ НА ВИЈАСАТ ЕКСПЛОРУ

Експедиција за Гиниса

„Неистражени Амазон са Ешом Дајксом” доноси узбудљиво путовање кроз срце прашуме на ком се истраживач из наслова суочавао са екстремним условима

(Фото промо)

Велшки истраживач, авантуриста и телевизијски аутор Еш Дајкс већ годинама помера границе људске издржљивости, упуштајући се у експедиције на нека од најнеприступачнијих места на планети. Непромењеним темпом и ентузијазмом води гледаоце кроз нови серијал „Неистражени Амазон са Ешом Дајксом”, који од 16. децембра, уторком у 20.00, емитује кабловски канал Вијасат експлор.

У овој узбудљивој документарној серији Дајкс предводи малу експедицију дубоко у срце амазонске прашуме, суочавајући се са екстремним условима, непознатим теренима и изазовима који тестирају и тело и дух.

У походу на извор реке

Како је рекао у интервјуу за британске медије, за њега је ово била права мисија.

„Знате, заправо смо циљали на три Гинисова светска рекорда. Међутим, један од рекорда нисмо успели да остваримо, јер је џунгла једноставно била непроходна у односу на количину хране која нам је преостала. Један од највећих изазова Амазона био је заправо проналажење места за слетање хеликоптера, да бисмо уопште могли да започнемо експедицију. Дакле, рекао бих да је проналажење места за слетање, само да бисмо стигли и почели путовање, био велики изазов”, казао је Дајкс.

Проналажење извора реке био је посебан изазов. „Знао сам да ће то бити тешко. То подручје никада није заиста било мапирано. Само смо знали да се негде испод густе џунгле у том региону налази извор реке. Зато смо морали да мапирамо тачне географске координате извора, по дужини и ширини. Било је изузетно тешко пронаћи га, јер се шумско тло рачва у много различитих праваца.

Пркосили инфекцији

То наравно није било све. „Ту су и типични изазови живота у Амазону: проналажење хране, избегавање убода и уједа. Имате реку пуну пирана. Али то нису мале, црвенотрбушне пиране – то су велике пиране, и оне су заиста огромне. Ту су и вучје рибе, које су још агресивније, затим кајмани, електричне јегуље, огромна влажност, и наравно комарци и друге ствари које уједају, а понекад се и завлаче под кожу”, испричао је Дајкс.

Колико је ова мисија опасна, говори и чињеница да је троје чланова екипе имало стафилококну инфекцију, која је замало водила ка евакуацији целог тима.

Међутим, ништа није могло да их заустави на путу да открију извор реке Копенаме и буду први тим икада који ће прећи читав ток реке, од извора до ушћа, кроз Амазон, кроз државу Суринам, најдивљију и најзеленију земљу на планети.

„Успут, план нам је био и да постанемо најбржи тим који је освојио највиши врх у земљи, Јулијана Топ, што смо и успели, а затим и Табл Маунтин, други највиши врх. Попели смо се на Табл Маунтин, али постоји једна страна која је нешто виша, до које нисмо стигли. Мислим да смо прилично рано одустали, јер смо знали да је то други највиши врх, а да смо већ освојили највиши. Због морала тима и тимског рада, јер овог пута нисам био сам, мислим да је била исправна одлука да се вратимо, јер је приоритет био да се сви безбедно и живи спустимо од извора до ушћа реке Копенаме”, објаснио је велшки истраживач истраживач.

Изазов од 37 дана

Ова невероватна авантура трајала је 37 дана и заправо је једна од краћих. Знао је он и много дуже да остане на терену не би ли остварио све што је замислио. „Током 34 дана нисмо видели ниједно људско биће. Заиста нисмо видели никога. Једини трагови људи на које смо наишли били су аутохтони резови у стенама, стари вероватно и по неколико хиљада година, места где су некада људи оштрили своје алате и оружје. То је било невероватно видети”, испричао је Дајк промовишући серију.

Без људи и без помоћи – било је веома сурово. Прво, морате имати свест о окружењу. Морате знати шта је у Амазонији опасно, а шта није. Ту су нам много помогла два зоолога – Дик и Мет. Њихово знање о Суринаму и дивљем свету је невероватно. Од њих смо добили информације о животињама, али и о томе шта можемо, а шта не можемо да једемо”, казао је овај авантуриста који је са екипом спремао пиране, јегуље и раже.

Веровали или не, до краја експедиције изгубили су по десет килограма – што због слабијег приступа калоричнијој храни што због свакодневној изложености тешким физичким активностима.