Правник у саобраћајним водама
Као оснивач Комитета за безбедност саобраћаја често у медијима објашњава како треба да се понашамо у вожњи аутомобила, али и као пешаци. Када је у иностранству, саобраћај му, каже, увек помаже да стекне слику о неком друштву
Када се за некога каже да је правник, најчешће се сматра да је своју каријеру посветио искључиво правосуђу, али то не мора увек да буде тако. Дамир Окановић, директор Комитета за безбедност саобраћаја, прави је пример за то. Постао је један од најпознатијих правника међу стручњацима за саобраћај.
Признаје да му је један случајан сусрет одредио каријеру:
– У време полагања правосудног испита срео сам другарицу која је радила у Министарству саобраћаја и од ње сазнао да им требају млади људи. Овај сусрет био је преломан. Тада сам упливао у саобраћајне воде. Током рада у том министарству моје задужење била је израда нацрта Закона о безбедности саобраћаја. Тада сам упознао многе стручњаке и с некима од њих 2007. основао сам Комитет за безбедност саобраћаја – каже наш саговорник.
Поруке и лекције о саобраћају
Од тада је постао шире познат општој јавности, јер у медијима често гостује и објашњава људима шта доносе нови саобраћајни прописи, често коментарише саобраћајке које су узнемириле јавност, објашњава некада неразумљиве поступке бежања возача с места несреће, санкције које следе…
Окановић увек истиче захвалност медијима, јер је у прилици да преко њих учесницима у саобраћају пошаље важне поруке. Поводом недавних тешких саобраћајних несрећа у Београду које су однеле људске жртве за „Магазин” каже како се број незгода не може смањити ако се претходно у нашој земљи колективна свест и саобраћајна култура не уздигну на неопходан степен.
Када путује, а то радо чини, Дамир разумљиво, помно „сними” саобраћајну ситуацију у свакој земљи коју посети. Тако с недавног пута у Румунију носи врло позитиван утисак.
– У последње време обишао сам доста европских земаља са породицом, а Румунију и град Јаши бих посебно истакао. Све је чисто, уредно, много је културно-историјских знаменитости, занимљива је архитектура и природне лепоте, али саобраћај ми као странцу увек помаже да стекнем слику о неком друштву. У Румунији су путеви уређенији и квалитетнији, посебно саобраћајна сигнализација. Од Темишвара до Јашија нема класичне раскрснице, све су кружни токови, на магистралним путевима сваки пешачки прелаз има најмање три елемента појачане заштите пешака – ту су вибротраке, девијација, разделна острва, трептачи, и коловоз у црвеној боји – набраја наш саговорник.
Каже како је култура учесника у саобраћају у Румунији импресивна и оно што је занимљиво нико не користи сирену. Посебно је био фасциниран опхођењем према пешацима у саобраћају.
Наш саговорник је врло активан у раду с децом и средњошколцима, којима објашњава шта је важно за безбедно учешће у саобраћају. Прво предавање Комитет је одржао још 2009. у Фармацеутско-физиотерапеутској школи на Звездари, а до сада наш саговорник је посетио 46 београдских средњих школа и гимназија, у којима је ђацима причао о саобраћајним прописима и безбедности.
Да му посао с младима добро иде, открио је још давно. Присећа се како је пре 21 годину био један од оснивача Удружења спасилаца на води.
– Нас неколико спасилаца, међу којима је било и оних с инструкторском лиценцом, схватило је потребу да се направи организација у којој ће обука и полагање бити на највишем нивоу. Колико смо ригорозан систем успоставили, говори и чињеница да је рођени брат главног инструктора пао на поправни испит – сећа се Окановић, који је и члан Горске службе спасавања.
Открива још два своја интересовања: некада је то био фолклор и верује да ће се, када прилике дозволе, једног дана поново радо вратити у КУД „Градимир” на Врачару, а сада учествује у хору Цркве Светог Александра Невског на Дорћолу.
Окановић не крије да му је породица центар света. Има две ћерке.
– Викенд је резервисан за жену и децу, посебно недеља, када смо на литургији – каже Окановић.
Додаје и да, кад год је у прилици, с породицом посећује уздуж и попреко Србију и ужива у њеним природним лепотама. Тако посебно истиче кањон реке Градац, Таорска врела… Његови фаворити су Тара и сеоска домаћинства, међу којима посебно истиче домаћинство Мила Обрадовића на Црној реци подно Дивчибара.
У колима слуша „Рокенрол у Београду”
Признаје да не посећује спортске утакмице наше репрезентације и клубова, али музичке догађаје не пропушта:
– Три, четири пута годишње идем на концерте. Издвојио бих прошлогодишњи Бајагин на Ушћу, када су обележавали 40 година бенда. Уживам у књигама кад год имам времена. Последње дело којим сам био импресиониран била је књига презвитера Оливера Суботића „Никола Тесла – духовни лик”.
На крају, успевамо да сазнамо коју музику најчешће слуша док вози:
– Избор зависи од расположења, али нумера коју издвајам је „Рокенрол у Београду” од Дада Топића – каже Дамир Окановић.
