„Пас који је волео бродове”
„Као Мали принц који обилази планете у потрази за правим животним вредностима, Евангела креће путем који је више од географског – путем сопствених уверења и унутрашњег сазревања"...
Гитаре, грчка музика и сиртаки пратили су поезију Катарине Бранковић Гајић на промоцији њене 11. књиге, чија је радња везана за Грчку. Промоција је одржана у Дому војске, а назив књиге „Пас који је волео бродове”, који нас асоцира на познати филм „Пас који је волео возове”, говори да је и ова радња смештена између симболичке прозе и савременог духовног романа.
Ауторка је београдској публици позната по окупљањима песника које организује годинама у најстаријој улици Београда, председница је друштва „Скадарлијска боемија” чије су песничке вечери и наступи често били на страницама нашег листа. Бранковић Гајић још једном је и у Дому војске окупила велики број данас познатих песничких имена. Уметничка атмосфера коју годинама ствара, преовладала је и ове вечери.
„Роман Пас који је волео бродове”, иако саткан од појединачних судбина, на крају постаје сведочанство о универзалним темама: о трагању за истином, о снази вере и о „светлости љубави” која побеђује таму, али и о изборима које човек има пред лицем добра и зла. Како ауторка објашњава, понудила је читаоцима дело које поставља велика филозофска питања, али и пружа тихо охрабрење како да верујемо, тако и да се преиспитујемо, и да се, попут бродова из њеног романа, „увек изнова враћамо свом унутрашњем светлу”.
– Роман „Пас који је волео бродове” представио се као дело које, осим богате симболике, носи и ретку људску топлину, остављајући публику са утиском да је присуствовала вечери у којој су се уметност и емоције прeплитали... Пас, као искрено и верно биће и бродови као знак кретања, промене и судбинских тренутака – отварају простор за унутрашње путовање, духовну борбу и човекову потрагу за истином. Грчка, у којој је смештена радња, функционише не као туристичка позорница, већ као митски, архетипски пејзаж душе...– само су неке оцене критике репортера Југослава Рађеновића и рецензенткиња Милице Јефтимијевић Лилић и Светлане Јанковић Митић.
Рецензенти још оцењују да је роман је саздан на чврстом структурном устројству и поштовању јединства радње и времена. „Ликови су пажљиво грађени са спољашњом и унутарњом карактеризацијом и код читаоца буде прихватање или осуду сходно њиховом деловању. Универзална симболика трагања, вере, љубави и моралних прекретница су одлике овог роман”.
Приповедање Катарине Бранковић Гајић одликује сликовитост и маштовитост атмосфера се зналачки дочарава, а доследно се отеловљују идеје унапређивања односа међу ликовима као и у реализацији замишљених циљева”, додала је мр Милица Јефтимијевић Лилић.
„Као Мали принц који обилази планете у потрази за правим животним вредностима, Евангела креће путем који је више од географског – путем сопствених уверења и унутрашњег сазревања...” – каже још професорка Светлана Јанковић Митић, рецензенткиња.
Осим њих, у програму су учествовали су солисти Славомир Брајковић и Славко Чупић, гитариста Душан Милићевић и фолклор Живке Козарић и Драгољуба Ивковића са грчким играма.
Промоција романа „Пас који је волео бродове“ била је много више од књижевног представљања: био је то тријумф љубави и генерацијског повезивања уметника – који су се укључивали у дискусију, „вече светлости која зрачи и у најтамнијим тренуцима живота” оценила је на крају Катарина Бранковић Гајић, истичући да је роман као поруку посветила осамнаестомесечној унуци Гали.
