Бело село на путу до Ронде
У Сетенилу куће уместо таваница махом имају стене, које су становници овде искористили као дар природе у подизању својих домова
Kривина по кривина, лагано протежући поглед по непрегледним маслињацима у рану јесен, стигли смо до тачке одмора на путу од Малаге до Ронде. Без великих планова и очекивања, питали смо се зашто уопште застајемо у том „белом селу”, наизглед сасвим обичном. У месту Сетенил де лас Бодегас нема ни честитих путоказа, а старији људи који шетају около и поздрављају нас климањем главом нису одавали утисак да је ово место било каква вредна туристичка атракција.
Међутим, неколико тренутака касније и уз пређених пар корака, природа нам је дала одговор.
У хармонији с природом
Сунце се пробијало изнад високих литица, бацајући дуге сенке на уске улице. Овде заиста нема импозантних и монументалних грађевина, здања у које су уложени милиони, ни бљештавих тржних центара, галерија и музеја, нити отмених ресторана... Све што ово сеоце пружа је прилика да својим очима видите како је човек себе прилагодио величанственој природи и како живи у хармонији с њом. Како је искористио оно добро, изградио куће које уместо таваница махом имају стене и којима се данас диве путници из свих крајева света.
У Сетенилу се живот за око 3.000 људи одвија између камена и неба, у загрљају стене, а посета овом месту је прича о отпорности и животу на месту где је природа одлучила да буде и заштитник и градитељ. Сетенил је смештен у провинцији Кадиз, у срцу Андалузије, чије име потиче од латинског „septem nihil”, што значи „седам пута не”. Седам се односи на број пута колико су католички владари покушали да преузму село од Мавара. Град је под хришћанску власт пао тек током Реконкисте.
Други део имена, „де лас Бодегас” (од винских подрума), додат је у 15. веку, што указује на традицију гајења винове лозе и прављења вина, која је цветала у овом подручју захваљујући плодном тлу и стабилним температурама унутар пећина. Осим производњом вина људи овог краја баве се и гајењем маслина, а крај обилује и пастрмком из реке Тајо.
Ово место је прилика да, барем накратко, отпутујете у прошлост и уверите се да човек може да живи у хармонији с најмоћнијим силама природе. Куће су буквално уграђене у стрме клисуре реке Тајо.
Камена литица као кров
„Куће испод стена”, како их зову, имају четири зида и кров, али су посебне по томе што су становници искористили природне пећине и надстрешнице стена. Зидали су само предњи део, док су природне камене литице служиле као кровови и задњи зидови.
Кажу локалци да су стене одличан природни изолатор, одржавајући унутрашњост кућа хладним током врелих андалузијских лета. Стена такође задржава температуру, помажући да домови буду топли када температуре падну током зиме. Ово село је најбоље да посетите у пролеће или јесен, јер лети овде температуре врло често премашују 40 степени. Идеално је да свратите и до Ронде, када кренете на ту страну, а већина туриста за своју полазну тачку бира Малагу, одакле се лако долази организованим аутобусима.
У пећину по сувенир
Главне улице за шетњу су Кале Kуевас дел Сол (Пећине сунца) и Кале Kуевас де ла Сомбра (Пећине сенки), где хладовина камена увек штити од врелих шпанских лета. У њима има барова, неколико „пећинских” ресторана, продавница сувенира, воћа... Традиционално јело у Сетенилу је супа с дивљим шпарглама, тврдо куваним јајима, хлебом и паприком.
