Ваздушни џакузи и креветац који „расте”

На недавно завршеном Сајму намештаја  овогодишњи трендови надвладали су класичне гарнитуре и купатила. Један од оних којо су највише привукли пажњу је ваздушни намештај за куће, станове и баште. Кревети на надувавање који окретањем ручке за пет минута могу да настану или нестану из собе, а онда и „ваздушни” џакузи за башту.

За већину тих лежајева мора да се купи пумпа, која може да буде ручна, ножна или електрична. Али, данас постоје и модели који се надувају преко свог адаптера на струју, а чак и они које прикључите преко усб-а на лап топ. Од једноставности руковања зависи цена пумпе која се креће од 350 до пет хиљада динара. Кревети са пумпама су 4.700, а они са директним прикључком за струју око 11,5 хиљада.

Продавци напомињу да ово нису лежајеви који замењују класичне и они не гарантују дуготрајност, напомињући да су за привремену употребу, на пример, у још ненамештеном стану, у тренутном боравишту или на трему лети. Џакузи на надувавање прави се од веома чврстих материјала и отпорних на све временске услове. Има своју посуду за пуњење и одвод за воду. Цене зависе од димензија. За сада, наручују га људи који имају викендице, како сазнајемо.

Лука Стевановић прави и дизајнира необичан намештај какав још није био изложен на Београдском сајму: креветићи за бебе од четири врсте најквалитетнијег дрвета, када дете прохода, претварају се у столице и сточић. „Идеја је да се дечји намештај не баца. Када деца прерасту креветац, требају им столице и сточић који послуже и одраслима. Најквалитетнији је орах, вечно дрво, тако да ако неко купи гарнитуру од овог дрвета и цена прелази хиљаду евра, нема зашто да жали јер је купио вечно трајни намештај”, каже Лука који се из Београда вратио у родни Књажевац да као дизајнер и произвођач помогне свом крају.

Селена Мијаиловић израђује огледала по мери која су, како тврди, а нарочито она неправилног облика, „апсолутни хит”. Огледало даје комплетну слику самог простора у који га сместите, подсећа. „Гарнитуре за шминкање са посебним осветљењем данас скоро свака друга жена жели да има у стану. Популарни су и рамови који се наручују у складу са намештајем и који могу да се уклопе у све врсте интеријера. У тренду је израда огледала по цртежима. Често су модели облаци, полумесец или чак сат. Велико огледало за претсобље у облику пуног полумесеца кошта, рецимо, 18.000 динара, док је мање око 14 до 15 хиљада.

„У једном фризерском салону поставили смо на радни зид три облачића. За квалитет огледала важна је емулзија, а државе одакле увозимо она најквалитетнија су Италија, Русија  и Белорусија”.

Природни материјали у боји окружења, али сада и тамнољубичасте или боје вина дефинитивно преовлађују када су гарнитуре за дневне собе у питању. Борика Ђурић из Пожеге подсећа да су кожне гарнитуре непролазне и да се данас користи и штављена кожа бикова са фарми за прехрамбени узгој  за намештај ручне израде, типична за куће на северу Европе. Кожни канабе за гледање тв програма из домаће гарнитуре кошта од хиљаду до 2.800 евра. Андријана Иванов из Босилеграда прича купцима да су вечне велике гарнитуре за породично седење са сточићем у ретро стилу од око пет хиљада евра.

Силвана Филиповић тврди да је у целом свету тренд здраво спавање – рупичасти јастуци и душеци од природног латекса који се добија од каучуковог млека. „Након засецања коре дрвета оно је у процесу бубрења, после ког се буквално из калупа ваде здрави јастуци и душеци. Да не би већину живота користили потенцијално канцерогене материјале, правимо оне који нас штите од електромагнетног зрачења. У навлакама душека данас се користе каргон мрежа и уземљење, а ради заштите у свету у ком смо, од вај фај зрака па свуда надаље окружени великим зрачењем”, наглашава саговорница.

Породица Митровић, деда и два унука, праве намештај у шведском стилу, попут оног у великим скандинавским маркетима који је због нижих цена данас популаран, а функционалан за живот више људи у малим просторима.

„Тај стил данас зато промовишу највеће светске компаније. То је намештај који је окренут минимализму, али је циљ и да неки хладни простор учинимо изузетно топлим”, каже  Павле Митровић, иначе студент архитектуре.

Његов брат Никола додаје како је ова породична компанија настала на традицији некадашњег „Прогреса” из Сврљига у ком су радили и њихови преци. Он је објаснио да да гарнитуре „Хелсинки” и „Осло” имају „блокове”, како се изразио, који се расклапањем претварају у још два-три кревета за већу породицу.

Золтан Икишиндер из Бачке Тополе је у сарадњи са немачком фирмом представио најновије моделе столова на расклапање. Округли сто од осам хиљада динара постаје померањем плоче за секунд издужени велики овални астал за више људи, док правоугаони који може да се продужи у дугачки за славља, кошта због напредног механизма око 65.000 динара. Савремено доба захтева да се у што мањем простору и живи и ради, и спава и сусреће са људима, због чега је апсолутни фаворит на овогодишњем сајму био „трансформишући” намештај.

Све више ученика у дрвно-прерађивачкој школи

Ученици другог разреда школе „Дрвоарт” представили су и ове године радове из програма „Дизајн игралиште” као што су акустични дрвени бубњеви, свећњаци који су и цвећњаци, бонзаи дрво са песком и грабуљама  „за смирење и размишљање” и „бунар без дна” или оптичку илузију огледала. „У школи учимо како да обрађујемо дрво и који алат да користимо, уређење интеријера и дизајн намештаја, а школа има све више ученика”, каже ђак Михајло Димитријевић.