Страх од суочавања са дијагнозом

Ми жене веома често у свим обавезама мислимо да будемо јако посвећене свима онима који нам значе. Желимо да будемо добре ћерке, мајке, колегинице, унуке… И све то желећи, заборавимо на себе. То је опасан тренутак јер, ако занемаримо своје сталне контроле, може допринети почетку неке од данас честих болести код жена, рекла је професорка др Марија Здравковић, директорка КБЦ „Бежанијска коса” на недавној конференцији „Здравље жена у Србији”.

Да би се болест избегла, поручила је, најважније је да стално мислимо о здрављу. Животне навике које одређују здравствени пут, формирају се у детињству. Трудимо се зато да своје ћерке научимо да избегну лоше навике као пушење, преједање, слану и слатку храну, недовољну физичку активност, али и стрес према ком, саветује др Здравковић,  треба да се опходимо без емотивног укључивања.

„Здравље жена је веома важно за усклађивање свих међуљудских односа. О томе морамо сви да мислимо. Не треба заборавити да и у здравству највећи број запослених чине докторке и медицинске сестре. Има нас више него мушкараца у многим областима”, нагласила је.

По њеним подацима, жене данас највише умиру од кардиоваксуларних болести, а најчешћи је проблем повишени притисак, иако обољење за које постоји највећи број лекова. „ Оно је једноставно за лечење, али данас имамо велики број жена са срчаним сметњама због нелечене и неблагововремено дијагностиковане хипертензије која води ка тешким стањима” каже др Здравковић.

Она је открила да питање које најчешће добија од жена гласи: „Да ли је женско срце посебно у односу на мушко и да ли могу да пијем исте лекове као муж?”. Она им одговара:

„Нико не може да пије исте лекове, сваки човек има своје посебности. Зато одређујемо терапију. Жене јесу специфичне на један начин, а то је да смо веома осетљиве на унос дувана. Кажу да је када мушкарац попуши 30 цигарета, еквивалентно оштећењу крвних судова када жена попуши 10. Ми смо веома осетљиве на хормоналне промене”.

По подацима, у Србији су у просеку до 45. године дебљи мушкарци, али после 45. гојазност постаје типичан проблем жена. „Гојазност је све комплекснија. Постаје инфламаторна болест у којој се стварају разни токсини. Јако утичу на подизање нивоа ризика и за развој рака дојке. Карцином се јавља код све млађих и млађих жена. Едукација је од кључне важности”, рекла је др Марија Здравковић.

Брига о здрављу жена је приоритет свих приоритета државе, наглашава др Мирсад Ђерлек, државни секретар Министарства здравља. Он  је подсетио  да је потписан споразум о реконструкцији „Клинике за гинекологију и акушерство – Вишеградска” и да се инсистира на набавкама опреме, јер лекари без добрих апарата не могу да поставе брзу и тачну дијагнозу. „Репродуктивно здравље је важно. На пола смо пута и наставићемо са још већим улагањима. Срећан сам што имамо сигурно најбољи здравствени систем на Балкану, а наш циљ је да га подигнемо на виши ниво. Жене су стуб породице, али и државе”, рекао је др Мирсад Ђерлек.

„Фокус овогодишњег, деветог скупа о здрављу жена је на превенцији и лечењу онколошких, кардиоваскуларних и плућних болести, са циљем да се укаже на значај ране дијагностике и превентивних прегледа, али и да се женама у Србији пруже савети како да очувају здравље и квалитет живота”, рекла је у име организатора Жаклина Миленковић, уредница магазина „Лепа и срећна”.

Из страха прескачу контролу

На панелу о важности едукације оп превенцији онколошких болести, највише је било речи о страху од суочавања с дијагнозом рак дојке. Како је психолог са Института за онкологију и радиологију Србије Александар Рангелов нагласио, овај страх разлог је за многе жене да, на жалост, заобилазе здравствене установе и прескачу контролне прегледе. На Институту се са пацијенткињама разговара о томе да што се пре суоче са страхом или са диојагнозом, више ће моћи да учине  да предупреде или сузбију болест и већа је шанса да је победе.

Ниједна дијагноза није за избегавање, нагласила је др Симонида Бобић, медикални онколог са истог Института, говорећи о важности сталних контролних прегледа, нарочито код жена које према породичној анамнези могу да имају склоност ка обољевању. Према годишту и предиспозицијама се и одређује учесталост прегледа, а самопрегледи се подразумевају и од њих никако не треба бежати, каже и додаје:

„Зато је информисаност о превенцији карцинома од кључног значаја за отклањање свих непознаница и страха од суочавања са овом болешћу”.

Према последњим подацима Светске здравствене организације, иначе, рак дојке је 2022. био досад најчешћи облик рака код жена  у 157 од укупно 185 земаља, а као најдоминантнији карцином се јавља код скоро четвртине женске популације. С друге стране, светска статистика показује да рана дијагностика, а тиме и стопа излечења зависе од степена информисаности и свести о важности превентиве.

„Скини камен са срца,обави преглед груди” – назив је кампање о којој је говорила др Наташа МилетићаАранђеловић из фармцеутске индустрије. Кампања, како је рекла, подстиче заједништво и удруживање жена у Србији у томе да се ослободе страха од прегледа и учине први конкретан корак.