За чисте руке и грло без слузи

Још су стари Грци и Римљани биљку сапуњачу (Saponaria officinalis L.) користили као сапун, јер због високог садржаја сапонина (36 одсто) при трљању у води ствара пену. Отуда научни назив потиче од латинске речи sapo што значи сапун. Код нас је позната и под називима сапуника, слинарица, сопуница, пенушавац... Расте као коров по јарковима, насипима, међама, старим воћњацима и виноградима, поред обала река, канала, по свежим ливадама, шикарама, итд. Често се гаји као украсна биљка по вртовима, баштама и парковима.

У Србији се сапуњача налази на списку ретких и угрожених врста, из тог разлога је не би требало сакупљати и брати у природи. Цвета током целог лета. Плод је чаура.

У народној медицини примењује се од најстаријих времена, као лековита сировина користи се корен и надземни део биљке у фази цветања. Од биолошки вредних супстанци садржи сапонинe, тритерпенске сапонозиде (сапоруброзид), смоле, гуму, горке материје, холин, минералне материје, скроб, восак, и др.

Сакупљање корена врши се са старијих биљака током марта и априла или од друге половине септембра до новембра. Сакупљено корење треба очисти од земље и нечистоћа, потом исећи на мање делове и сушити на сунцу или у сушници. Осушен корен је горко сладуњавог укуса, без нарочитог мириса, црвено смеђе боје.

Убирање надземних биљних делова врши од маја до августа, односно док су биљке у фази цветања. Сакупљени биљни материјал суши се на тавану уз доста промаје или у сушари. Осушени материјал се чува у папирним или јутаним врећицама, али не дуже од годину дана.

Лековити приправци користе се као средство за лакше излучивање мокраће и избацивање слузи из груди. Екстракт сапуњаче улази у састав комбинованог сирупа „Thymotussan”. Инфузе, тинктуре, екстракти, чајеви, примењују се као помоћно лековито средство код прехлада, реуматских тегоба, гихта, кожних болести.

У козметичкој индустрији користи се за производњу шампона за прање косе, пасти за зубе, воде за уста, итд.