Поглед са средњовековне тврђаве

Стари град у Ужицу, до пре коју годину зарушених бедема, сада је уређена и привлачна туристичка атракција, сачувана од зуба времена. Нови живот овој тврђави удахнут је вредним вишегодишњим улагањима државе, града и донатора, у корист историје, туризма, Ужичана. При чему обнова не стаје: након што су рестаурирани горњи и средњи град тврђаве, направљена цитадела с кулом, видиковци, стазе и друго, већ су поодмакли радови (уз подршку ЕУ) на оживљавању јединствене водене куле над реком Ђетињом.

Дуга је и садржајна прошлост ужичког Старог града. О времену настанка тврђаве нема писаних података, док за раздобље средњег века постоји тек понеки документ. Зна се да је током 14. столећа град био у поседу властелинске породице Војиновић.

Вишевековни симбол вароши

– Први помен постојања ужичке тврђаве је из 1373. у време сукоба кнеза Лазара с обласним господаром Николом Алтомановићем, који је у то време држао поседе од Рудника до Дубровника (Лазар је победио и загосподарио Ужицом). Турци су запосели ужичку тврђаву 1463, а у 17. веку Евлија Челеби пише да је овај град на стени тада имао 41 кулу и на бедемима 4.000 грудобрана – навео је о историјату Старог града др Александар Савић из ужичког Историјског архива, додајући:

– После четири века турске окупације ужичког града, Срби су га 1862. борбама освојили. По одлуци међународне конференције у Канлиџи, Турци су тада морали да се иселе из Ужица, а одредбама уговора зидине ужичког града су 1863. миниране и зарушене, да више не служе за војну употребу.

Тако је вишевековни симбол вароши, о чијој су лепоти и стамености некад надахнуто писали страни путописци (међу њима и Феликс Каниц, чији је цртеж Старог града из 1860. сачуван), потом век и по чамио заборављен. Код генерација Ужичана тврђава је изазивала знатижељу, мамио их је изузетан поглед с тог узвишења на град, реку, околна брда, али ходати по дотрајалим бедемима (где непажња може одвести у амбис) није било пријатно.

С краја прошле деценије почела је да оживљава замисао за обновом тврђаве, њеним претварањем у уређено место и атракцију за посетиоце. Туристима занимљиви простори и здања око ње – најстарија српска хидроцентрала „Под градом” претворена у музеј, „европска зелена стаза”' која води кроз „ћирине” тунеле до археолошког парка „Стапарк”, столеће стар железнички мост, градска плажа – били су додатни разлози да Стари град засија новим сјајем.

Ваља подсетити да су ужички планови за уређење тврђаве потекли од замисли да буде обновљена према њеном изгледу из 18. века. Идејно решење за реконструкцију горњег града дао је проф. др Марко Поповић, стручњак за средњовековне фортификације и аутор књиге „Ужички град”. На основу прецизних планова из бечког ратног архива, с аутентичним изгледом горњег ужичког града 1737. године када су Аустријанци, потиснувши Турке, кратко владали овом тврђавом.

Ужичка котлина на длану

По овом идејном решењу обимни радови обављени су протеклих година, за које је највише средстава издвојила држава преко ресорних министарстава. Током 2023. завршена је обнова горњег града, па су посетиоци почели да откривају лепоту погледа на ужичку котлину с видиковца тврђаве.

А у погледу из Ужица или с оближње магистрале ка овом узвишењу сада стоји тврђава уређена на понос Ужичана, привлачна туристима ма одакле долазили.

Стигла и на поштанску марку

Пре две године „Пошта Србије” указала је част обновљеном ужичком Старом граду – ставила га је на поштанску марку поводом 650. годишњице првог помињања те тврђаве. Тиме указала и на државни значај ове историјске грађевине, јер је, рекоше тада, поштанска марка један од најважнијих државних симбола, слика онога што Србија сматра важним.

Ниче и водоторањ

У доњем делу Старог града, радовима које финансирају Европска унија и град Ужице, већ је пред завршетком реконструкција необичне грађевине – Водене куле (или водоторња) налик некадашњој која је овде постојала безмало пет векова. Саграђена је у 15. столећу, јединствена на српским тврђавама. Записи наводе да је имала осам етажа висине од 43 метра, повезана са 168 степеника, а омогућавала је безбедно снабдевање тврђаве водом из Ђетиње. Спуштала се до корита реке да би из ње чекрком могла да се извлачи вода како би овај утврђени град што дуже одолевао непријатељским опсадама. Кула је знатно оштећена приликом рушења Старог града 1863, да би је 1910. река Ђетиња докрајчила.

Чека се на пешачки мост

Мада је толико обећаног урађено, још увек није направљен пешачки мост са оближње магистрале („златиборског пута”) до обновљеног Старог града, најављен у више наврата. Надлежни су обећавали почетак реализације овог подухвата који би створио могућност да се лакше приђе ужичкој тврђави (садашњи прилаз уз стрме и уске градске улице до капије није погодан), али се тај мост чека. Према најавама, биће дуг стотинак метара и права атракција високо изнад Ђетиње.