Овде се душа буди сваким кораком

„Сред пушака бајонета, страже око нас, тихо креће наша чета кроз билећки крас...”

Стихови песме „Билећанка” настале у концентрационом логору у Билећи, који се налазио у турској касарни, протеклих дана враћали су нам се у сећање током боравка у овом крају.

Ово чаробно место у Херцеговини уцртало је свој траг у историји, иако је често остајало у сенци већих градова.

Песму „Билећанка” испевао је за једну ноћ Милан Апих, учитељ из Цеља, робијајући у логору за комунисте заједно с Мошом Пијаде, Ивом Лолом Рибаром... Тодор Вујасиновић превео је стихове на српски језик.

Знаменити људи овог краја

Да је Билећа град знаменитих људи, потврђују бројне личности које су потекле из ушушкане, помало заборављене варошице смештене на раскршћу путева. Душан Вукотић, филмски редитељ, сценариста, аниматор и оскаровац, овенчао је својим даром овај крајолик, али и Карл Малден, амерички глумац српског порекла који је потекао одавде.

Билећанка је и Рајка Мерћеп, сликарка, вајарка и керамичарка, чија дела се налазе у многим светским галеријама. Ваљало би поменути и храброг Владимира Гаћиновића, идеолога „Младе Босне”, али и Мешу Селимовића који је потекао од угледног братства Вујовића управо из Билеће. Данас боје свог места „брани” одбојкашица Тијана Бошковић.

Влада Србије недавно је дала сагласност да се успостави сарадња између општина Сурчин у Београду и Билеће. Миодраг Мино Парежанин, начелник општине Билећа не крије да је поносан на ову сарадњу.

Окружена густим шумама и бистрим потоцима, Билећа датира још од 1388. године када је војска војводе Влатка Вуковића, у пољу надомак Билеће, разорила османлијску војску. Отуда и велики број стећака, који датирају између 13. и 16. века, као монолити тешки и до пет тона.

Смештена у крашком пољу, име је добила од речи „набзвати”, која би се данас могла превести са набављати или добијати. С јужне стране налази се извор Требишњице, изградњом хидроелектране створено је једно од највећих вештачких акумулационих језера, Билећко. Потопљена су села и имања, али и манастир Косијерево, који је премештен у село Петровићи у оближњим Бањанима.

Градско језгро изграђено још у време аустроугарске владавине. У главној улици смештен је и парк настао као почаст Краљевој војсци у отаџбини с једне, и парк Народних хероја, с друге стране. Ту је и Саборна црква Светог Саве из 19. века, али и храм Светог Архангела Михаила из 14. Века, који важи и за најстарији у Херцеговини, смештен у оближњем Трновом Долу, у којем се војска причестила пред одлазак у Косовски бој. Синоним за одважност овог поднебља је и Вучији До, где је била битка у којој је учествовало чак 16 билећких чета, а коју су изучавали многи војни институти у свету.

Црква Светог Илије је на острву у Билећком језеру до којег се може доћи и пешице у летњим, сушним временима. Аутентичним иконописом одликује се и манастир Добрићево смештен недалеко од Билећког језера, у селу Орах.

Кожа и ум вам се најеже од муке слушајући причу о страдањима у Корићкој јами, у којој су убијени и у коју су бачени бројни житељи овог поднебља у Другом светском рату.

У непосредној близини смештен је и женски манастир Корита саграђен 2008. године залагањем монахиње Христине, чији отац је страдао у овом погрому. Њена благост посебно нас је оплеменила боравећи у овим крајевима.

Тужну причу носи и џамија Хасан паше Предојевића. Предање каже да је Ненад Предојевић био родом из билећких Рудина. Био је јединац, а отац му је страдао док је био у колевци. Пролазећи тим крајем, јаничари су тражили дечаке да појачају своје редове. Његов стриц, који је имао петорицу синова, предао је Турцима свог братанца, нејаког Ненада како би сачувао своје потомке. Млади Предојевић одведен је у Цариград, где је одгојен на царском двору, тамо је примио ислам, добио име Хасан. На дужност беглербега у Босни постављен је 1591. године. Слике из детињства враћале су му се пролазећи својом Билећом, дошао је до кућног прага, затекао мајку живу и питао је да ли памти свога сина... У својој родној Билећи за себе је изградио џамију, а за мајку цркву, али и две чатрње и велики караван сарај.

Сећање на Русе

Билећа, где се душа буди сваким кораком, ништа не заборавља. Обележила је тако и век од доласка Донског кадетског корпуса у Билећи, који су после Октобарске револуције емигрирали у тадашњу Краљевину СХС. Нешто више од 300 Руса пристигло је у Билећу, а тај број је касније нарастао и на 400 душа. Дошли су кадети, официри, професори, пратеће особље. Тамо су затекли разрушену касарну из аустро-угарског времена, коју су обновили и наставили да живе на југу Херцеговине. Иза руских белогардејаца су у Билећи остала и оригинална дела, попут песме „Требишњица” Мише Заљенског, а руски кадети су 1924. године у Билећком позоришту имали поставку Гогољевог „Ревизора”, али и многе друге представе. У своје време Билећа је била позната и по Школи резервних официра.

Град младих

Mој циљ је јасан: нова, јача и боља Билећа. У нашем граду делују две изузетно значајне хуманитарне фондације „Свети Вукашин” и „Хришћани за хришћане”. Посебну захвалност дугујемо и омладинској организацији „Језерине”, која својим активностима и енергијом доприноси истим тим вредностима. То су млади људи који покрећу, помажу и инспиришу, каже за наш додатак Миодраг Парежанин.

Миодраг Парежанин

Он истиче подршку Владе Републике Српске, а захваљујући Милораду Додику, омогућена је изградња новог вртића. У припреми је и реконструкција библиотеке. Општина ове године стипендира 67 студената, што је један од начина да подржимо и подстакнемо младе људе да своје знање и идеје једног дана усмере ка развоју свог града.

– Билећа можда данас није – како каже Парежанин – туристички развијен град, али смо свесни колики потенцијал овај крај има и чврсто смо решени да то променимо. Билећко језеро је бисер природе који заслужује да буде више искоришћен. Уређење музеја и заштита старих стећака само су део планова који ће допринети да се Билећа представи као град са душом, у којем се прошлост чува, а будућност гради. Општина Билећа потписала је и уговор о сарадњи са Матицом српском. Поносни су и на Омладинско позориште Билећа, КУД „Владимир Гаћиновић”.

Велику захвалност дугујемо Републици Србији и председнику Александру Вучићу на започетим пројектима. Верујем да ће у годинама које долазе Билећа постати град младих, културе, будућности – напомиње Парежанин.