У математици леже одговори на сва питања
Када једном почнете да уочавате обрасце, схватите да су они свуда – у таласима, у облацима, у покрету руку, у начину на који неко воли. То је оно што ме води – жеља да покажем да лепота никада није случајна – каже ова британска научница
„Математика, у суштини, није ништа друго до начин да одређене структуре око нас приметимо – било да се ради о облику планине, распореду градских улица или начину на који људи разговарају“.
Ово су речи британске математичарке и ауторке Хане Фрај која верује да се иза свакога хаоса крије некакав образац. А то ће и доказати у новом документарном серијалу „Бесконачни истраживач са Ханом Фрај“, који се од 9. новембра емитује на Националној географији.
Шта повезује природу, историју, културу и људско понашање? Управо за овим одговорима трага Фрајова која је посетила занимљиве пределе, од Исланда до Вијетнама, од Шпаније до Јужне Кореје...
- Хтела сам да направим серију која неће бити само путопис, већ једна врста интелектуалне авантуре. Свуда око нас постоје структуре које не видимо јер смо, презаузети самим животом – рекла је ова научница у ексклузивном разговору за „ТВ ревију“.
И У ПОТПУНОМ МЕТЕЖУ ПОСТОЈИ РЕД
У Шпанији је откривала како су планински венци одредили политичку и културну судбину земље, док је у Вијетнаму, посматрајући саобраћај у Хо Ши Мину, доказала да чак и у потпуном метежу постоји ред који произилази из људске интуиције и сарадње.
- Вијетнамски саобраћај је једна од најлепших метафора за човечанство – хиљаде људи који се крећу у свим правцима, али се, ипак, готово никада не сударају. То је нека врста живе математике – испричала нам је уз осмех.
У Грчкој је истраживала хармонију и пропорцију античке архитектуре, тражећи у геометрији Партенона доказ да је човек одувек настојао да пронађе ред у свету око себе.
- Када схватите да бројеви и облици нису сувопарна правила, већ симболички језик човека који је покушавао да ухвати савршенство природе, схватите да наука и уметност нису супротности, већ једна иста ствар – два начина да разумемо лепоту – мисли су Фрајове за коју је посебно емотивно искуство било оно у Ирској и на Исланду – земљама које су, свака на свој начин, постале огледало људске издржљивости и маште. У Ирској се бавила везом између језика и идентитета.
- Постоје ирске речи које не можете превести – описују осећај ветра, боју неба пред кишу, тишину у кући када сви спавају. То су обрасци људског искуства, математички прецизни у својој поезији.
На Исланду је, пак, открила како сурова природа обликује карактер и заједништво.
- Људи који живе окружени ледом и лавом морају имати дубоко поштовање према сили природе. Та свест о крхкости чини да живот посматрају са неком смиреношћу која недостаје савременом свету.
МАТЕМАТИКА ЈЕ ПОЕЗИЈА
Иако је по образовању математичарка, Фрај се не устручава да говори о емоцијама. Према њеном мишљењу, математика има и своју поетску страну. Она нам помаже да схватимо не само како свет функционише, већ и зашто нас одређене ствари покрећу.
- Кад разумете ритам и симетрију, почињете да примећујете исте принципе у музици, љубави или туги. То је оно што ме и даље држи у потрази за редом - искрена је ауторка емисије.
У серијалу је покушала да споји научни метод и људску радозналост. Сматра да телевизија има снагу да приближи апстрактне идеје, да их претвори у нешто што можете да осетите.
- Научни концепти нису хладни – они су живи, они су људски. Тај спој видљив је у свакој епизоди, где сложене теорије постају визуелни мотиви, а статистика добија лице.
Кроз разговор, Хана признаје да је са сваким путовањем научила нешто ново и о себи.
- Када толико времена проведете гледајући обрасце у свету, почнете да их препознајете и у сопственом животу. Научила сам да прихватим непредвидљивост као природан део структуре. И то ми је донело мир.
На питање како види будућност научне комуникације, одговара без двоумљења:
- У времену друштвених мрежа, телевизија може поново постати место за истинско разумевање. Људи жуде за смислом, а наука, кад се правилно исприча, уме да га понуди.
На крају разговора, као да заокружује све теме серијала, поручујући да свет није хаотичан, само га гледамо погрешно.
- Када једном почнете да уочавате обрасце, схватите да су они свуда – у таласима, у облацима, у покрету руку, у начину на који неко воли. То је оно што ме води – жеља да покажем да лепота никада није случајна – подвлачи Хана Фрај.
