Људи се и даље смеју

Најсвеобухватније истраживање људских емоција открило је да су људи све више анксиозни, па ипак, 88 одсто је изјавило да се осећају поштованим. Истраживање је спровео Галупов институт и обухватило је више од 145.000 испитаника у 144 земље.

И у најновијем извештају једно се није променило: људи широм света када их питате како се осећају прво одговарају да су забринути, тужни и под стресом. Ипак су позитивна осећања попут поштовања и смеха била изненађујуће стабилна.

Истраживање је мерило преваленцију пет негативних емоција код одраслих. Упркос већем свакодневном стресу, жене су задовољније животом од мушкараца. У 2024. години, 39 одсто одраслих широм света је наводило да се осећало анксиозно током великог дела претходног дана, 37 одсто је било под стресом, 26 одсто се осећало тужно, 22 одсто – љутито, а 32 одсто повређено. Иако су нивои неких негативних емоција благо смањени у поређењу емоцијама које су Галупови истраживачи код људи забележили у врхунцу пандемије вируса корона, сви параметри који указују на неспокој су и даље високи у односу на време од пре 10 година. Тако је 2006. године само 29 одсто људи пријавило забринутост, а сада је тај проценат 34. Дакле, људи остају у у стању емоционалне напетости, али истраживачи закључују да је свет за 20 година научио да живи са бригом – или је престао да је крије.

Извештај открива да су негативне емоције повезане с друштвеним превирањима. Емоционално незадовољство је порасло глобално у последњој деценији, што често остаје непримећено у креирању политика, јер се лидери фокусирају на економске индикаторе и занемарују емоционално здравље становништва. Занемарује се да хроничне негативне емоције смањују отпорност појединаца и друштава и повећавају ризик од нестабилности. То потврђује и Глобални индекс мира, који је мерио повећање протеста, штрајкова и антивладиних демонстрација од 244 одсто између 2011. и 2019. године, чак и пре пандемије.

Људи се и даље смеју, тврде Галупови истраживачи, тврдећи да позитивна осећања људи широм света опстају. Тако је чак 88 одсто испитаника одговорило да су се претходног дана (пре узимања изјаве) осећали поштованима, што је једна од највиших вредности измерених до сада. Чак 73 одсто испитаника се смејало или уживало, само проценат мање осећало се одморно. Извештај то објашњава психолошким ефектом „одбрамбене позитивности”: смех, поштовање и хумор делују као последња линија отпора, чак и у временима немира. Разлике по полу и старости откривају да жене ипак носе већи терет: оне су чешће давале одговор да осећају тугу, бригу и физички бол. Млађи су у већем броју љути, људи у средњим годинама су највише под стресом, а старији људи доживљавају највише туге и бриге. Ипак, закључак Галуповог извештаја је да су жене склоније од мушкараца да оцене свој живот као „добар”. У 2024. години, 29 одсто жена и 27 одсто мушкараца описало је свој живот као „просперитетан”.

Највише негативних емоционалних стања јавља се у политички нестабилним или земљама погођеним конфликтима као што су Чад, Сијера Леоне, Јордан, Јерменија и Ирак, док највише радости, захвалности и смеха изражавају становници земаља као што су Данска, Парагвај и Индонезија. Источна Европа генерално извештава о вишим нивоима бриге и стреса него Запад, али Европа остаје изнад глобалног просека у позитивним осећањима.