Длакава деца
Према студији компаније „Делоит”, 81 одсто власника паса у Кини троши најмање 500 евра месечно на бригу кућним љубимцима. Друштвена појава названа Мао хајзи по крзненим четвороножним укућанима у домовима чак милион Шангајаца
Длакава деца или Мао хајзи (Mao haizi) је назив новог друштвеног феномена који се шири у Шангају, Пекингу, Шенжену, Гуангџоу и другим најбогатијим кинеским мегаполисима, а односи се на избор младих да уместо деце имају кућне љубимце о којима брину као о потомству.
И за то не жале пара. Само за годишњу дозволу за држање пса у Шангају плаћа се 240 долара. У овом граду регистровано је више од 100.000 лиценцираних паса, наводи амерички магазин „Тајм”.
Високо образовани и добро ситуирани млади људи издашно улажу у своје кућне љубимце, баш као што су и генерације њихових родитеља већину буџета трошиле на образовање јединог детета, пише француски портал „Гео” (Geo). Према подацима консултантске фирме „Делоит”, 81 одсто власника паса у Кини троши најмање 500 евра месечно на бригу о свом сијао баобеију („малом благу”), што је еквивалентно трећини просечне плате у Шангају.
Само у Шангају има милион домаћинстава која поседују кућне љубимце од укупно 9,6 милиона, односно 10 одсто. Ово је и даље далеко од шест од десет Француза који поседују кућног љубимца, подсећа француски лист.
Наравно да је ово импресиван преокрет у земљи у којој пси као кућни љубимци традиционално нису имали добру репутацију. Идеја о држању кућних љубимаца дуго је била табу у Народној Републици Кини. Током Културне револуције 1966–1976, Маоова Црвена гарда је убијала десетине хиљада кућних паса, сматрајући их симболима размажене буржоазије коју је његов комунистички режим желео да искорени. Чак су и пси који су узгајани због меса у јужној Кини били истребљени.
Али процват кинеског слободног тржишта вратио је четвороножне љубимце на велика врата. Tолико да су ствари по неким аналитичарима измакле контроли: Баобао и Баобеи – два су најпопуларнија имена за псе у Шангају, у преводу „благо” и „беба”. Неки пси стварно коштају као благо: компанија за кућне љубимце „Ђинли”, (Shanghai Jinli Pet Company) једна од најстаријих у граду, нуди расе попут велшког коргија за 1.800 долара – много више од годишњег прихода просечног кинеског пољопривредника.
Читава индустрија сада се бави кинеским кућним љубимцима. Салони за шишање, педикир, фризирање и фарбање (наранџаста и ружичаста су најпопуларније боје, посебно за пудле да се слажу с гардеробом власника), могу да се купе кућице за псе са сертификованим „опуштајућим и удобним фенг-шуијем”.
Пекара-посластичарница у авенији Хонгсју у Шангају специјализовала се за израду посластица за псе. Бренд, назван „OneSeventh” (јер, како објашњава власник, живот пса траје једну седмину људског), прави пецива без соли, углавном направљена од пилетине и поврћа, за посебну клијентелу – псе и мачке. Они направе 10.000 торти сваке године за рођендане животиња и имају 60.000 купаца.
