Јача од гелера
У емисији „Пут победника” ауторке Биљане Бојковић говори Марина Лукић, која је преживела бомбардовање Варваринског моста током НАТО агресије Савезне Републике Југославије
После емисије „Од столара до хуманисте” о Милораду Јурковићу, који израђује и поклања хранилице за бебе, која јој је донела награду за новинарску хуманост „Ђоко Вјештица”, ауторка РТС-овог документарног серијала „Пут победника”, Биљана Бојковић за данас најављује причу о Марини Лукић, чији је живот невероватан.
У првом циклус „Пут победника” (РТС 1, 13.15) емитовано је осам емисија, а ово је друга у новој, јесењој сезони.
– Много је емоција у причама мојих саговорника – каже Биљана Бојковић. – Све су то невероватне животне приче, које терају на размишљање, дају наду, враћају веру… Како да остваримо своје снове, себе бодримо и мотивишемо.
Годину 1999. нико неће заборавити, а посебно не моја саговорница Марина Лукић, која је преживела бомбардовање Варваринског моста током НАТО агресије Савезне Републике Југославије. Ракета испаљена без упозорења и разлога на мост на Јужној Морави, који није био ратни циљ, била је бржа од Марине, Маријане и Сање, која је страдала. Са сто гелера у телу, страшним сећањем и сазнањем да никада неће постати мајка, Марина Лукић је наставила да се бори. Завршила је гимназију, Медицински факултет у Београду и отишла у Немачку, где је била на специјализацији а потом се и запослила. Најлепша вест за њу и њеног супруга, који је такође специјалиста психијатрије, стигла је у новембру 2016. године. Сазнала је да је трудна упркос статистици, која је показивала да је то немогуће. Била је збуњена, уплашена, али је храброст опет победила.
Маринина трудноћа се од почетка водила као компликована, не само за њу већ и за немачке лекаре, који се нису сусрели с неким ко има толико гелера у стомаку а носи бебу. Од колегинице, која је српског порекла, немачки лекари су пре порођаја добили мејл у коме је писало да су дужни да јој обезбеде пријатан и леп порођај јер је, између осталог, њихова земља учествовала у бомбардовању Варваринског моста, 1999. И порођај је протекао у лепој атмосфери. Марина је родила здравог дечака.
– После сваког снимања ове емисије, станем и запитам се о свом животу. Ту има тешких прича али нема патетике, јер они са којима разговарам у „Путу победника” све су изазове и потешкоће превазишли. То је кључ. Ово су приче о тријумфу људског духа, без обзира шта нам се нађе на путу. Некада су те борбе мање, некада веће, некада су спољне, а некада су оне унутрашње борбе, које водимо у својим мислима и жељама.
– Марина и супруг су се недавно вратили у Србију због сина. Све што су научили у Немачкој данас примењују у својој ординацији, као специјалисти психијатрије и психотерапеути. Већина пацијената није упозната са Маринином животном борбом, али јесте задивљена њеном несвакидашњом харизмом и разумевањем. Свакодневно помаже људима и свакога дана гледа у своју највећу победу коју је постигла, уз велики ризик. Ране и ожиљке, које има не телу и души, носи с поносом. Подсећају је на трагедију, издржљивост, надљудску храброст а посебно на то да је живот ипак јачи и од немогућег – рекла је Биљана Бојковић.
