Провокативно преиспитивање колевке демократије

Прве асоцијације на Грчку многима су мудрост, филозофија и демократиј. Али иза ове славне фасаде крило се друштво засновано на ропству и насиљу, које је обожавало ексцентричне богове. То показује нова документарна серија „Древна Грчка: Мрачни дневници”, коју ће од вечерас, четвртком у 21.00, емитовати кабловски канал Вијасат хистори.

Ово је заправо серија која доводи у питање наш романтизовани поглед на класични свет. Док се античка Грчка слави као колевка демократије, западне цивилизације и културе, ова нова серија открива бруталну стварност иза мермерне фасаде. Представља провокативно преиспитивање грчке историје, откривајући свет приношења људских жртава, ропства и бескрајног ратовања који је обликовао једну од најутицајнијих култура у историји. Серија од пет епизода хронолошки открива светле и злокобне стране античке Грчке, од њених најранијих дана до хеленизма.

Заснива се на најсавременијим археолошким открићима и форензичкој науци које оспоравају дугогодишње претпоставке о античком грчком друштву. На пример, једна мање позната чињеница је да су древни Грци били робовласнички народ. У Атини су робови чинили око једне трећине становништва. Неки од пронађених доказа откривају приношење људске жртве у Минојској цивилизацији на Криту где су археолози пронашли везану жртву са бодежом положеним преко тела. Овај чин жртвовања прекинут је земљотресом који је усмртио све учеснике.

Свака епизода истражује другу еру, откривајући како су насиље и угњетавање били саставни део грчког достигнућа. Тако ћемо вечерас у првој епизоди названој „Легенде и крв” открити доказе о жртвовању људи и природним катастрофама у Грчкој током бронзаног доба, укључујући вулканску ерупцију на Санторинију која је можда инспирисала мит о Атлантиди.

Друга епизода „Рат и игре” разоткрива бруталну стварност Олимпијских игара, где су спортисти гинули на такмичењима, а градови водили сталне ратове. „Робови и демократе” (трећа епизода) открива мрачни парадокс атинске демократије изграђене на робовском раду. Приказује руднике сребра у Лаврију у којима су многи робови живели и умирали у мраку.

Четврти наставак „Братски рат” бележи разарајући Пелопонески рат који је уништио класичну Грчку. Серија представља доказе о првом бацачу пламена на свету који је коришћен у бици код Делија 424. године пре нове ере и масовним гробницама из Сиракузе где је 7.000 атинских затвореника умрло у каменоломима. У великој завршнци, петој епизоди названој „Александар Велики”, серија преиспитује најпознатијег освајача у историји, сугеришући на његову умешаност у убиство оца и документујући његову трансформацију из ослободиоца у тиранина.

Како закључује др Семјуел Гартланд у овој документарној серији, древна грчка историја је испуњена хаосом. „Ради се о томе да имате безброј различитих заједница, које све желе да раде шта оне хоће и стално се разилазе и такмиче једне са другима”, испричао је Гартланд.

Др Лојд Левелин-Џоунс дао је оштар контекст о женама у класичној Атини. „Оне нису имале законска права. Нису имале права на своју децу… Живот жена у Атини може да се упореди са животом које жене нажалост имају у Авганистану под талибанима”.

Ови историчари поручују да је целом свету потребна ова тамна позадина да би се, на крају, видела светлост.