Канаринац славујар – домаћи певач јединственог талента

Мало која песма у природи може да парира мелодији канаринца славујара, посебне расе настале у Србији пажљивом селекцијом одгајивача. Ове птице нису само кућни љубимци – оне су такмичари, уметници, певачи и понос домаће традиције узгоја. Њихова песма звучи као мелодично мешање дубоких и баршунастих тонова, прожето звиждуцима и ћурликањем, а људе често асоцира на славујев пој. Славујар је од 2017. године и званично признат од Светске орнитолошке федерације као врста настала у нашој земљи.

Појављује се у четири основне боје: жута, зелена, бела и плава, а осим класичних нијанси перја, последњих година јавља се и интересантна мутација – птице светлосмеђе боје, налик белој кафи.

Могу имати и ћубу, што додаје на разноликости у изгледу, али, како истиче орнитолошки судија и професионални одгајивач Бранислав Карајовић из Крушевца, за ову расу није пресудно како птица изгледа – најважније је како пева.

– Још као дете, пре више од 50 година, имао сам прилику да видим неке лепе птице певачице код мог деде и одмах сам се заљубио у њих и пожелео да их чувам. Славујари су канаринци песме и једина раса птица произведена у нашој земљи званично призната у свету. Конкретно на овој врсти радим преко 40 година и бавим се искључиво њима. Заједно са пријатељима, екипом младих људи, различитих профила и занимања, годинама сам селектовао најбоље примерке. Многи причају о генетици, али ја више волим да користим термин селекција – од најбољих остају најбољи. Пажљивим радом и укрштањем изабрали смо птице највећег квалитета. Ово је убедљиво најбољи певач у свету канаринаца, а екстреми могу да испевају и преко 35 различитих тура и мелодија – наводи Карајовић.

Професионални узгој захтева стрпљење и редовну бригу. Млади канаринци пажљиво се уче песми, често уз помоћ старијих птица као „учитеља” или аудио-снимака. Потребни су мир, правилна исхрана и чисти кавези како би птица развила свој пун потенцијал и била спремна за такмичење.

Према речима Бранислава Карајовића, постоји прецизан правилник о организацији такмичења птица певачица који дефинише све – од величине просторија и температуре, до начина на који се птице излажу пред судије. Оцењивачи би требало да седе на удаљености од око метар и по од кавеза. Пред собом могу да имају једну, две или четири птице, у зависности од тога да ли је реч о појединачној, колективној или категорији пара. Песма канаринца се оцeњује 15 минута, а колективна 20 минута.

Туре које птице певају су јасно категорисане: постоје тешке, полутешке, средње и лагане туре, као и слободне туре, а укупно је дефинисано 26 основних тура певања. Свака тура има свој назив, евидентира се оцена и опсег бодова, а постоје и колоне за хармоничност песме, као и негативни поени за оно што није пожељно.

– Док је изложена, птица мора да отпева све што зна. Чак и ако је најбоља на свету, ако не изведе све што уме, то се одражава на оцену. Ми користимо и Павловљеве методе у тренингу, са играма светла и таме, како бисмо птицу навикли да песмом реагује када се изнесе пред судије – објашњава он.

Учествовање одгајивача славујара на светским такмичењима није лако, јер Србија није чланица Европске уније, али уз помоћ пријатеља из Румуније и других земаља, ова врста је призната и приказивана на престижним такмичењима широм Европе.

Професионалних узгајивача има у Крушевцу, Београду, Нишу, Лесковцу, Крагујевцу, Јагодини, Власотинцу и другим градовима Србије. Посебним одабиром младих славујара најбољи певачи остају њима, а они који не прођу селекцију, обично се поклањају или продају и постају прави љубимци.

– Такву птицу често добије неко ко то воли, неки клинац, па јој да име и ужива у њеној песми, храни је воћем и минералима. Тај канаринац ће лепше живети, чак и боље него професионалац који је стално у тренингу и на режиму исхране – каже Карајовић.

Да би неко постао узгајивач вируозних славујара и могао да се такмичи, мора да буде члан удружења, да набави алкице и пари птице, да негује младе и да их тренира – само тако се стиче искуство потребно за ову деликатну врсту. Свако може да се такмичи са својом птицом, а ко жели да користи туђу, то може само уз дозволу одгајивача и под његовим именом. Наш саговорник је члан најстаријег удружења у Крушевцу – „Багдала”, а истиче да на надметањима пернатих певача никада не суди својим птицама како би се очувала фер конкуренција.

– Број такмичења зависи од одгајивача. Од 2000. године код нас се одржавају сваке године, а само једном, за време короне, нисмо имали такмичење. Осим нашег, постоји још два удружења за одгој и заштиту птица певачица у Крушевцу. Прошле сезоне организовано је три међународна шампионата и сва три су одржана у нашем граду. Било их је и у другим градовима, али то су државнa и балканскa такмичења на која смо сви обавезни да идемо. Велики број квалитетних птица биће представљен и у новембру када наше удружење приређује у Крушевцу велики балкански куп – наглашава одгајивач канаринаца.

Овај занимљиви хоби може донети и зараду, али они они који су кренули да се њиме баве само због новца, брзо одустају. Одрицање, пажљивост и добри услови у којима птићи живе предуслов су за успешан узгој.

– Тешко је имати једног љубимца, јер ја имам само око осамдесет младих славујара у тренингу, а тек колико имам такмичарских. За овај хоби потребно је доста стрпљења и труда, а најважнија је велика љубав према птицама и њиховој песми – закључује Карајовић.

– Славујари се издвајају од осталих канаринаца по невероватној разноликости песме: просечно отпевају око 25 тура, док најбољи екстреми могу достићи и до 35 различитих композиција. Ова музичка вештина чини их истинским виртуозима међу птицама.

– Карајовић истиче да ова врста добро подноси различите температуре – старије птице могу бити напољу чак и до јануара. Сваког јутра, када им се сипа вода, прво се купају, чак и ако је напољу минус. Оваква прилагодљивост један је од разлога што су захвалне за чување.

– Канаринци за јединствене песме захтевају стрпљење, знање и велику љубав од својих узгајивача који их негују и тренирају за такмичења.