Сви се надају михољском лету
Метеоролог Недељко Тодоровић објашњава да бабље или индијанско лето у неким годинама траје од седам до 10 дана, али уме и да изостане, па се једва нађу три узастопна дана лепог и сунчаног времена
Загазили смо у октобар, који нас час изненади кошавом и хладноћом, а онда подари топао и сунчан, готово па летњи дан. Метеоролог Недељко Тодоровић објашњава да то није необично, с обзиром на то да је у октобру као средишњем месецу јесени пад просечне максималне температуре ваздуха најизраженији, па је на крају месеца она нижа за око седам степени.
– Али, пошто временске прилике не познају статистику, смењују се периоди који су топлији или хладнији. Једна од особина временских прилика у октобру јесте појава дужих периода стабилног, сунчаног натпросечно топлог времена, поготово у првој половини месеца, у народу познатог као михољско лето. У неким годинама траје од седам до 10 дана, може да се јави и у другој половини месеца, чак и почетком новембра. Али у неким годинама једноставно изостане, једва да се нађу три узастопна дана с таквим типом времена, што је један од основних критеријума да се тај период назове михољским летом – објашњава за магазин Тодоровић.
Он подсећа да су анализе показале да се позно лето најчешће јавља од 7. до 12. октобра, до нашег црквеног празника Михољдана, што су становници ових крајева Европе запазили стотинама година уназад. Слично, овај тип времена јавља се готово истовремено у средњој и источној Европи где се углавном зове бабље лето. Постоји и у Северној Америци и зову га индијанско лето.
– Овај тип времена у Европи и Србији условљен је дужим задржавањем поља високог притиска од западне до источне Европе укључујући и југоисточни део континента. То стабилно поље високог притиска, антициклон, повремено се нарушава краткотрајним утицајем циклона, наоблачењем, кишом и захлађењем, тако да се тип времена карактеристичан за михољско лето може јавити у два-три одвојена периода. Један од критеријума јесте да највиша дневна температура достигне бар два степена више од просечне максималне, а то значи на почетку месеца појаву температуре од најмање 24, а на крају месеца најмање 17 степени. Такође, ни најнижа дневна температура не сме да буде нижа два степена од просечне најниже за одговарајући датум – објашњава метеоролог.
Има још једна занимљивост: највише температуре у октобру не јављају се у данима михољског лета, већ пристижу у данима пред промену времена, уочи наиласка хладног фронта. Гледајући историјске податке, у већини дана рекордне вредности температуре су изнад 30 степени. На пример, 31. октобра 1926. године у Београду је измерен 31 степен, а чак 34,7 степени било је 2. октобра 1932. године.
– Само ова два податка показују да је и пре стотинак година било екстремно високих температура. Поред тога, у октобру се готово редовно јављају температуре више од 25 степени које се према климатолошким критеријумима сматрају летњим. А средњи датум појаве летњих температура је на пример у Београду 13. октобар, што значи да се с великом вероватноћом такви топли дани могу да очекују бар у првој половини месеца. У октобру све чешће почиње да дува кошава, југоисточни ветар – каже наш саговорник.
Он увек наглашава да прогнозе времена за периоде дуже од пет до седам дана, уколико се одређују тачно по датумима, прати велики ризик да се не остваре. Зато се у дугорочним прогнозама вредности прогнозираних метеоролошких параметара одређују према очекиваном одступању од просечних вредности на месечном нивоу. Због тога још не постоји поуздана методологија прогнозирања на дужи рок.
Без много падавина и у октобру
Тодоровић најављује да ће средином месеца време бити најстабилније и тада можемо да очекујемо и дане с температурама и вишим од 25 степени. У последњих десетак октобарских дана биће променљиво и хладније време, повремено и наоблачење с кишом. Могла би да нас изненади и хладна кошава. У планинским пределима могућ је први снег, а у нижим пределима јутарњи мраз. Ретка појава јутарње магле. Укупна месечна количина падавина у октобру биће испод просечних вредности, што значи да се наставља ера мањка падавина.
