Математичар који воли шлагере
Наступ на фестивалу „Београдско пролеће 2000” био је прекретница за Бранислава Банета Јовановића, професора математике из Ниша, тада је знао да неће одустати од певања
Нишлија Бранислав Бане Јовановић подједнако успешно решава математичке једначине и музичке акорде. Професор је математике у основној школи „Цар Константин”, а забавном и поп музиком, као кантаутор, бави се у слободно време. Од музике не живи, она му је хоби и велика љубав још из гимназијских дана, али живи за музику о чему сведоче многобројни наступи и награде на фестивалима широм Србије и региона.
„Завршио сам ПМФ у Нишу, дипломирани сам математичар за теоријску математику. Велики је спектар занимања којима могу да се бавим, али сам желео да будем професор у школи, педагог”, каже Јовановић.
Можда би све било другачије да није закаснио на пријемни испит у нижој музичкој школи и за инструмент добио да свира трубу: „Ја то нисам волео, тако да сам врло брзо одустао”, искрено признаје наш саговорник, заљубљеник у шлагере.
Хит дана у Приштини
Фестивали забавне музике су за Банета од малих ногу били нешто посебно. Пратио је све: „Београдско пролеће”, „Сплитски”, „Опатијски”... „Евровизија” је тада била „нормална”, а он заљубљеник у ту врсту музике.
На питање ко га је „заразио” шлагерима, нема одговор. Деда Милун је као професор историје после рата водио први четворогласни хор, био је јако музикалан. Сестра од тетке је професор музике, а брат од тетке басиста у једном бенду.
Први демо снимак на којем је аутор песме и музике направио је као матурант гимназије 1994. године. Иако је песма била снимљена „за журке”, стигла је до Радио Приштине и постала хит дана. „То ми је био велики ветар у леђа”, сећа се.
Прави почетак, како каже, десио се 2000. године, када је његова песма ушла у избор за „Београдско пролеће”. Овај фестивал забавне музике одржавао се од 1961. до 2000. године. У жирију је био композитор Војкан Борисављевић.
„Велики шок за мене био је када ме је лично позвао и рекао да је моја песма, у конкуренцији више од 200 пријава, прошла и да изаберем ко ће да ми уради аранжман за оркестар. Ја сам, наравно, изабрао њега. Тако је мени најдражи фестивал ’Београдско пролеће’ јер сам јако млад наступао у конкуренцији с доајенима наше забавне музике. Осећај је неописив кад за композицију коју си ти створио аранжман напише велики Војкан Борисављевић и све се изводи уживо у Дому синдиката уз пратњу оркестра и хора Позоришта на Теразијама под Војкановом диригентском палицом.”
Иако тада није освојио награду, наступ је био запажен. Можда највећу потврду добио је од Ђорђа Марјановића, који га је, већ у старијим годинама, болестан, тешко се кретао, после наступа иза сцене потражио. „Загрлио ме је и рекао да га подсећам на њега када је почињао и да му се моја песма највише допада. Те сузе радости биле су моја прекретница – да не одустанем од музике.”
Пет награда са четири фестивала
Музика којом се Јовановић бави није комерцијална, па ипак није мали број поштовалаца његовог рада. До данас је написао тридесетак песама. Добитник је више од 20 фестивалских награда. Први ЦД, с нумерама снимљеним између 1998. и 2008. изашао је 2016. године. Уследиле су бројне фестивалске сцене – од Зрењанина до Корчуле, па све до Дарувара у Хрватској, где је 2021. био једини учесник из Србије. Само у последње две године, са четири међународна фестивала у Хрватској, донео је пет награда.
„Зашто волим фестивале? Сваки је нови доживљај. Колеге се упознају, друже. Песме лакше и брже стигну до публике. Не патим за великом популарношћу. Довољно је да сам у златној средини”, каже и додаје да би волео да нека композиција опстане, односно да траје дуже од два месеца колики је век данашњих инстант хитова.
Освојио је Бранислав и „Београдског победника” 2018. године за откриће године у забавној музици и 2020. године за поп извођача, 2019. године уручена му је балканска награда за кантаутора. Исте године добија и „Први Оскар Србије” за поп песму године.
Нишлију многи прате и на друштвеним мрежама, љубавне песме имају своју публику. Запажене спотове, како каже, снима захваљујући пријатељима: „У Нишу се знамо и једни другима чинимо.”
Прошле године снимио је албум „Будан сањам”. На њему је 10 песама, све су у духу забавне и поп музике. Неке композиције, како каже, подсећају на шлагере које су сви радо слушали, а неке су у модернијим аранжманима. „Остао сам доследан жанру који негујем пуних 25 година и нисам подлегао утицају нових музичких трендова”, наглашава.
Издавач је „Дискос”, једна од најстаријих дискографских кућа у старој Југославији, што му је било битно јер, каже, растао је у то доба.
„Већина мојих песама евоцира успомене на то лепше време. Ја сам југоносталгичар.”
Поред математике и музике, Бранислав је и посвећен породични човек. Са супругом Валентином, која такође предаје у туристичкој школи, има два сина који су гимназијалци и успешни спортисти.
Иако га ђаци не доживљавају као строгог професора, на часу се зна ред. „О мом хобију не причамо док траје настава. Али на матурској екскурзији сам видео да знају све моје песме”, прича кроз осмех.
