Путевима краља Миде од Фригије
Древна краљевина послужила је и као инспирација за фриге, маскоте Олимпијских и Параолимпијскух игара у Паризу 2024. године. Дизајниране су као шешири у стилу традиционалних фригијских капа
Путовање кроз дубине древне Турске приповеда о слојевима историје: од магичног краљевства Фригије, до данашњих успаваних градова. Краљ Мида од Фригије, приповеда легенда, пожелео је да све што додорне претвори у злато. Због своје похлепе важио је за озлоглашеног владара: већину свог времена проводио је пребројавајући златнике, понекад прекривајући своје тело златним предметима. Постоји и други, мање познати мит о овом монарху: како се отргао од своје опсесије златом и окренуо природи...
Историја овде није само представљена у галеријским, музејским просторима, аутентичним џамијама, већ и у чарима живописних долина, које управо својим крајоликом чувају предања о краљу Миди, али и о Селџуцима који су овде оставили свој „печат“.
Бројни трагови прошлости, археолошка насеља и остаци старих и скривених градова сведоче о историји овог предела. Сваки брежуљак овде храни причу старију од легенди. Отуда и не чуди што је Гордион од 2023. године нашао своје заслужено место на Унесковој листи светске баштине, као својевсрно признање за поднебље које је било престоница Фиригијске краљевине. Фригијци су били народ који је неговао софистицирану културу, чије особености су познате по дрворезбарсву, металургији, урбанизму. Фиригијска долина, големо подручје које се простире кроз провинције Афјонкарахисар, Кутахја и Ескишехир, заиста је један од особених крајолика, у шта смо се уверили на лицу места. Дах застане од живописних предела. Реч је о некадашњој постојбини Фригијаца. Стене обликоване ерозијом, попут оних у Кападокији, примери су споменика који чувају причу о религијским ритуалима и друштвеном животу тога времена.
Древна краљевина Фригија послужила је и као инспирација за фриге, маскоте Олимпијских и Параолимпијскух игара у Паризу 2024. године. Дизајниране су као шешири у стилу традиционалних фригијских капа, које су кроз историју важиле као симбол борбе за слобоу и равноправност током Француске револуције... Према легенди, управо је краљ Мида носио ову капу како би прикрио „магареће уши“.
Археолошко назазиште Гордион, обухвата остатке града из осмог и седмог века пре нове ере, али и слојеве каснијих хеленистичких и римских насеља. Оригинални призор, свакако је „Велики тумулус“: гробница висока 53 метра, пречника 300 метара. Током ископавања 1957. године овде је, бележе хроничари, пронађено тело мушкарца за кога се верује да је припадало управо краљу Миду, или можда његовом оцу Гордију. Дрвена комора унутар гробнице, са сачуваним посмртним остацима и прилозима, једна је од најстаријих сачуваних дрвених структура на свету. Налази се под земљом, а до ње се долази дугачким тунелом. Реплика чувеног „Грдијевог чвора“ смештена је на путу ка излазу, који је према предању, Александар Велики пресекао мачем. Овде се заиста осећа тежина цивилизације која је нестала, али није заборављена.
Град Афјонкарахисар ушушкан у непосредној близини овог аутентичног поднебља на посебан начин чува приче од заборава. Одликују га термалне воде, али и аутентичност. Управо овде је смештен Археолошки музеј који на једном месту на 3.000 квадрата сабира артефакте из бакарног и бронзаног периода. Односно из доба Хитита, Фригијаца, хеленизма, Византије. Ово музејско здање са преко 25.000 експоната, укључујући статуе, керамику, накит и делове архитектуре једно је од највећих ове врсте у Турској. Људи су овде градили храмове, светилишта и трговачке улице, што га чини једним од најбоље очуваних археолошких паркова у Турској. Поклоници старина могу да прошетају кроз рушевине древних градских зидина, размишљајући о временима када се овај град сматрао духовним и културним срцем овог поднебља.
