Зашто су неки људи геј
Научници су дуго покушавали да објасне зашто неки људи осећају привлачност према истом полу. Најновија истраживања показују да сексуална оријентација није ствар избора, већ резултат сложеног сплета генетских, биолошких и пренаталних утицаја.
Још у раном развоју фетуса, мајчини хормони имају пресудну улогу у обликовању мозга и полних карактеристика. Ти хормони, посебно тестостерон и естроген, утичу на то како ће се развити регије мозга повезане с љубављу, везивањем и привлачношћу.
Ако се догоди да ти хормони делују у нешто другачијем интензитету него што је уобичајено, може доћи до суптилних промена у можданим структурама које касније утичу на сексуалну оријентацију. Научници наглашавају да се те разлике не могу “видети” ни препознати споља, али оне постоје у неуробиолошком коду сваког појединца.
Другим речима — сексуална оријентација се формира пре него што особа уопште постане свесна себе.
Биологија „записује” оријентацију
Истраживања близанаца показују да генетика објашњава око 30–40 одсто варијација у сексуалној оријентацији, док остатак зависи од утицаја средине и биолошких фактора током трудноће. Неки гени су повезани са начином на који тело реагује на полне хормоне, а други са развојем можданих структура које учествују у социјалним и емоционалним реакцијама.
Мада се дуго веровало да хормони у одраслом добу одређују сексуалност, бројна истраживања су показала да нема значајних разлика у нивоу тестостерона, естрогена или других хормона између геј и хетеросексуалних мушкараца и жена.
То значи да разлика не настаје током живота, већ да је присутна од самог почетка.
У студији С. Риналди, објављеној у Frontiers in Neuroscience, 2022, ауторка закључује да је хомосексуалност природни део људске разноликости, са биолошким коренима, а не „избор” или последица друштвеног утицаја. Другим речима — људи се рађају такви какви јесу.
Научни докази све више потврђују да сексуална оријентација није резултат васпитања, трауме или „модерних утицаја”, већ јединствена комбинација гена, хормона и пренаталног окружења.
Као што нико не може да бира боју очију или висину, тако ни сексуална оријентација није ствар воље, него природног разноликог израза људске биологије.
Генетика и студије на близанцима
Велику потврду тој теорији дала су истраживања близанаца. Студије су показале да, ако је један једнојајчани близанац геј, вероватноћа да ће и други бити исте оријентације износи 30–50 одсто — што је знатно више него код „обичних” браће и сестара. То упућује на јак генетски фактор, али и показује да генетика сама не одређује све.
Стручњаци процењују да гени чине око трећине до 40 одсто укупног утицаја, док остатак отпада на биолошке и пренаталне околности — попут хормонског окружења током трудноће, здравља мајке, па чак и редоследа рођења деце, пише портал PubMed.
Феномен старије браће
Занимљив податак који се годинама потврђује у науци познат је као fraternal birth order effect — феномен старијег брата. Код мушкараца, што више старије браће имају, већа је вероватноћа да ће млађи брат бити хомосексуалне оријентације.
Научници претпостављају да мајчин имуни систем током сваке наредне трудноће све јаче реагује на Y-хромозом, што благо утиче на развој мушког мозга фетуса.
Та реакција не мења биолошки пол детета, али може делимично да промени начин на који се развијају центри у мозгу одговорни за привлачност.
То не значи да су сва млађа браћа — геј мушкарци, већ само да тај биолошки механизам може да допринесе већој вероватноћи.
Еволуциона загонетка: зашто природа одржава хомосексуалност?
Ако је хомосексуалност урођена и ако геј парови не рађају децу заједно, намеће се питање — зашто та особина опстаје кроз еволуцију, кад не обезбеђује потомство?
Научници нуде неколико објашњења. Једно од њих каже да гени који повећавају емпатију и социјалну повезаност (што може утицати на хомосексуалност) могу у хетеросексуалним носиоцима тих гена повећавати репродуктивни успех, јер их чине брижнијим, емоционално доступнијим партнерима и родитељима.
Друга теорија говори да су хомосексуални чланови заједница у прошлости могли да доприносе опстанку породица на друге начине — чувањем деце, преношењем знања, неговањем блискости и солидарности.
Дакле, хомосексуалност није „грешка природе”, како се раније сматрало, већ је „варијетет нормалности”, део ширег биолошког и друштвеног мозаика људске врсте.
