Сведок вере, страдања и обнове

Чувар културе и традиције Срба, бедем вере православне, самује ушушкан на узвишењу изнад села Бањица, на јужним падинама планине Мајевице, манастир Тавна. Име је добио по истоименој реци која протиче долином испод зидина комплекса. Манастирска црква окружена конацима посвећена је Светој Тројици. Стална веза са Србима преко Дрине и Саве, чување сопства одредило му је страдалничку судбину кроз вихоре бурних времена. Рушили су га, палили и скрнавили Турци, Аустроугари, усташе, а преживео је и тешка времена после Другог светског рата.

Црква представља духовни центар верника Епархије зворничко-тузланске и читаве Семберије.

Задужбина краља Драгутина

Пут до манастира води из правца Бијељине, магистрале ка Зворнику. После 17 километара скреће се десно, а онда почиње чаролија: бајковитим пејзажима шумовитих побрђа, седам километара кроз поља кукуруза, воћњаке и плаве засаде семберијског купуса. Река Тавна прати путника.

Иако јесен куца на врата, зелени пејзаж одолева, захваљујући свежим ноћима и изобиљу воде.

Пун паркинг сведочи о посећености. Манастир је опасан зидом и конацима. Водич кроз манастир био нам свештеник Васо Поповић.

У комплекс се улази кроз ковану високу гвоздену капију с источне стране. Посетиоца дочекује необична тишина испуњена мирисом тамјана, кроз коју се пролама тихи звук жубора воде два лековита извора с каменом озидане чесме. Може се сести на једну од клупа пред црквом и уживати у овој хармонији, што смо и ми учинили, када нас је пренуо благи глас монахиње и питање:

„Помаже Бог, јесте ли за кафу?”

Била је то сестра Анастасија, игуманија манастира.

Око манастира могу се видети неколико старих гробова и доста уграђених табли у зидове светиње с именима у ратовима страдалих из околине.

Вредне монахиње засадиле су руже око цркве и лепе травнате површине између конака и поплочаних стаза. Црква је лепо осликана. Неколико посетилаца, не нарушавајући тишину, достојанствено разгледа живопис.

Од игуманије Анастасије сазнајемо историјат манастира, који је задужбина краља Драгутина. Овај простор је добио у мираз после женидбе с угарском принцезом Каталином. После пада с коња, сломио је ногу и лечио се на неком од извора у околини. Назив села Бањица указује да је у стара времена ту била бања (лечилиште). Предање каже да је после исцељења ту подигао цркву и основао манастир. Манастир се раније звао Грабова по шуми граба, а река Романа. Турци су упали у село и побили велики број људи. Након покоља, река је добила име Тавна – по тамној води пуној страдалих, а по тој несрећи и сам манастир доби име Тавна.

У 16. веку с Романије је дошао хајдук Старина Новак с братом Радивојем који су се скривали у пећини недалеко одавде. Они су, по предању, обновили манастир, а тада је и живописан. Страдања су се наставила кроз векове од Турака, Аустроугара у Првом и Другом рату. Усташе су најстрашније уништиле манастир – попалили су библиотеку, документацију, фреске. Ипак, манастир је преживео.

Два патријаршијска сабора

Овде су одржана два патријаршијска сабора у време Богомољачког покрета Светог владике Николаја Велимировића. Садашње фрескописање завршено је 1996. године после рата у Босни, а асфалтни пут урађен је 2000. године. Поред главне славе Пресвете Тројице, у манастиру је и велики сабор за Велику Госпојину.

Још једна занимљивост: из две луле исте чесме теку две различите воде. Кажу, лековите. Десна је топлија и добра за очи, лева је хладнија, обе за пиће.

Испраћени тихим вечерњим појањем монахиња напуштамо ову светињу, са спознајом да иако векови пролазе, а границе и власти се мењају, оваква света места сведоче да духовна светлост не гасне и да тишину згаришта и рушевина увек надвлада нови живот и појање.