У колевци томпуса

Око 160 километара западно од Хаване, налази се Пинар дел Рио, планинска, најзападнија провинција Кубе, где се у долини Вињалес сместила вероватно најчувенија на свету регија за узгој дувана, Вуелта Абахо.

Рајску долину Вињалес, чија просечна температура износи 23 степена, а влажност је око 65 процената, чини необичан брдовитог крајолик Сијера де Вињалес, који је на листи Унескове баштине.

Заобљена брда изнад равнице

Упечатљив крашки пејзаж јединствен је због стеновитих узвишења обраслих зеленилом, које чини низ високих, заобљених брда на необичан начин издигнутих из равнице долине, коју Кубанци називају „моготес”.

Бујне пејзаже у безброј нијанси зелене, на надморској висини од око 300 метара, допуњују сеоске куће раштркане по равници, с типичним, наткривеним тремовима и столицама за љуљање.

Све до 1804. године, када је на Хаитију избила побуна робова на плантажама шећерне трске, и комплетна производња шећера постепено пребачена на Кубу, највеће острво Кариба било је познато као острво дувана.

Лишће биљке Маје су још пре две хиљаде година користиле за пушење током религијских церемонија. Када је Колумбо с морнарима стигао на Кубу, Шпанци су били први Европљани који су видели локалце како пуше смотане цигаре од лишћа дувана, ушмркавајући дим у ноздрве уз помоћ справице у облику слова ипсилон.

Обилазећи долину Вињалес, посетили смо једно од на стотине имања с плантажом дувана, где Алехандро, власник фарме дувана, узгаја највећи извозни адут Кубе, и где дочекује туристе. Објаснио нам је да се кубанске цигаре не конзумирају сваког дана, већ у специјалним приликама, уз чашицу доброг вискија, и да су најчешћи конзументи томпуса они с дубљим џепом.

На његовој плантажи, у кућици сушари, видели смо како изгледа производни процес сушења дувана који може да траје од шест месеци до десет година, и који током сушења, фармери прскају аромом ваниле, рума, меда или лимуна. Што је процес сушења дужи, дуван је тамнији и квалитетнији. Када поприми боју пржене кафе и стекне назив Мадуро, реч је о најскупљој цигари на Куби. С обзиром на то да механичке методе узгоја и бербе смањују квалитет дувана, фармери и даље користе старинске методе и вучу животиња.

На Куби 90 одсто од укупног приноса лишћа дувана, фармери су у обавези да продају држави, која врши откуп, обезбеђује сушаре и дуван шаље у државне фабрике где се израђују цигаре. Остатак од 10 процената приноса остаје фармерима, где на њиховим имањима могу да се купе цигаре ручне израде. Иако се и оне у државним фабрикама на Куби праве ручно, у изради постоји значајна разлика. На плантажама, фармери увијају цигаре без додатка конзерванса, амонијака и појачивача укуса, због чега оригиналне цигаре с Кубе немају ни мирис, нити укус. Укус оригиналних кубанских цигара пушач одређује по сопственом нахођењу, тако што врх цигаре који ставља у уста, претходно умочи у мед, виски, екстракт ваниле или било који други напитак чију арому воли.

Алехандро нам је објаснио да се никотин који је пре ферментације био правилно распоређен на површини читавог листа, након процеса сушења концентрише у централној жили, те се приликом увијања цигара, лист цепа и жила се избацује, што је и демонстрирао када је испред нас, веома вешто умотао цигару из неколико осушених листова. Након што се жиле с највећом концентрацијом никотина уклоне, потапају се у воду и од њих се прави природни пестицид непријатног мириса који фармери називају табакина, веома ефикасан против инсеката.

Кубанска цигара прави се од три врсте листа, који торседореси ‒ они који увијају цигаре, називају пунило, везиво и омот. Неколико делова листа увије се у пунило, затим се око њих умота лишће које је везиво, и на крају их последњи лист обавије као омотач. У државним фабрикама, последњи лист који служи као омотач, се пегла. Посматрали смо Алехандра како увија традиционалну кубанску цигару, и на крају увијања, спољне листове „лепи” медом, од нектара цвета дувана.

Цена најјефтиније цигаре ‒ седам евра

Алехандро нам је причао о томе коју врсту цигара су пушили Че Гевара, Фидел Кастро и Винстон Черчил, и објаснио нам да постоји својеврсан пушачки бонтон, неколико начина на који би требало држати томпус приликом пушења, у зависности од тога да ли сте мушкарац или жена, слободни или заузети, и слично.

На крају обиласка фарме дувана и приче о цигарама, пазарили смо неколико кубанских томпуса, који се продају на комад. Просечна цена једне цигаре је између седам и девет евра, у зависности од јачине и старости. Томпуси се чувају у кутији од кедровине, а умотани у пластичну кесу, у фрижидеру могу да одрже свежину и влажност и до неколико месеци.

www.umetnostputovanja.rs

Мурал праисторије

У овој области, унутар једног од необичних, крашких брда, посетили смо водену пећину којом смо једно време пловили чамцем, а затим видели и Мурал праисторије, шарени графит осликан на голом делу брда, где је приказан животни циклус изумрлих животиња и човека, на Куби. Године 1961, мурал је осликао кубански уметник Мориљо, инспирисан муралима најпознатијег мексичког сликара 20. века, Дијега Ривере, супруга Фриде Кало. На шанку маленог бара испред мурала, пробали смо можда најбољу пињаколаду на острву. Напитак налик фрапеу од кокоса самлевеног у блендеру, са соком од ананаса с локалних плантажа, и домаћим румом, посут је циметом, што чини савршен спој.

 Кохиба и Монтекристо

 Кубанске цигаре се праве у три јачине. Од горњих слојева лишћа биљке дувана који су били изложени најјачем сунцу, цигаре су најјаче и носе назив Кохиба. Иако од 1935. постоје и као бренд, назив цигара Монтекристо, које су назив добиле по књизи Александра Диме, „Гроф Монте Кристо”, на Куби се користи и како би се описао дуван средње јачине, направљен од листова у средишњем делу биљке.

Од најнижих делова лишћа, који су током раста упијали најмању количину сунчеве светлости, мотају се најслабије цигаре које носе назив Ромео и Јулија.