Прави Да Винчијев код
Пет векова након смрти Леонарда да Винчија, чувеног италијанског ренесансног сликара, инжењера, анатома, проналазача и архитекте, наука покушава да осветли тајне које је прекрило време. Један од најамбициознијих подухвата у том смеру је „Леонардо ДНК пројекат”, истраживачки програм који настоји да реконструише његов 500 година стар генетски код и расветли последње непознанице о његовом пореклу и вечном почивалишту. Недавно саопштење открива да су научници, после готово деценије рада, начинили крупан корак – успели су да потврде мушку крвну линију Леонарда да Винчија све до 1331. године. Овај резултат отвара пут ка можда највећем открићу до сада: могућности секвенцирања генома једног од највећих умова ренесансе.
Тим научника се нада да ће им њихов рад омогућити да кроз генетске асоцијације „боље разумеју Да Винчијеве изванредне таленте и оштрину вида“. Са овим сазнањима, могли би чак да реконструишу његов тродимензионални лик, пише Science Alert.
ДНК пројекат
Остаци за које се сматра да потичу из мушке линије Да Винчија први пут су ископани захваљујући педантном раду два генеалога, стручњака који проучавају порекло и лозе породица, праве породична стабла и истражују историју презимена и наследства. Алесандро Вецози и Ањезе Сабато из Удружења за наслеђе Леонарда да Винчија, су и објавили књигу „Геније Да Винчи. Генеалогија и генетика у потрази за Леонардовом ДНК“.
Вођа пројекта и молекуларни антрополог Давид Карамели и форензички антрополог Елена Пили су тестирали ДНК шест живих потомака у породичном стаблу Да Винчија. Сегменти њиховог Y хромозома очигледно су се подударали, што указује на крвну лозу која сеже најмање 15 генерација уназад.
Сада, када су научници идентификовали потенцијалну крвну лозу Да Винчија, ДНК може да се упореди са остацима за које се сумња да су Леонардови и са онима за које се сматра да потичу од његових блиских рођака.
Идентификован Леонардов деда
Леонардо да Винчи је умро у мају 1519. године, а наводно је, према својој жељи, сахрањен у цркви Светог Флорентина у Амбоазу. Ова црква је уништена током Француске револуције, а кости за које се верује да су његове пронађене су тек 1863. године, када су премештене у малу капелу у долини Лоаре.
У то време, неки нису били баш уверени да су Да Винчијеви остаци исправно идентификовани, а скептицизам је опстао до данас. Да би потврдили да ови остаци припадају Да Винчију, научницима је био потребан рођак са којим би их упоредили.
Сам Да Винчи је, међутим, умро а да није имао деце. Вецози и Сабато су годинама педантно радили на проналажењу мушких потомака његовог оца и полубрата, и тврде да су идентификовали 15 њих.
У току је пројекат ископавања породичне гробнице Да Винчија, која би могла да садржи кости Леонардовог деде, ујака и полубраће. Вође ископавања су антрополози Универзитета у Фиренци Алесандро Рига и Лука Бакеки, а њихови прелиминарни резултати су идентификовали најмање једног мушкарца у мешавини остатака.
„Неопходне су даље детаљне анализе како би се утврдило да ли је екстрахована ДНК довољно очувана“, каже Карамели.
„На основу резултата, можемо да наставимо са анализом фрагмената Y хромозома ради поређења са садашњим потомцима.“
Ако се Y хромозоми живих Да Винчијевих потомака подударају са овим старијим остацима, то би подржало идеју да је ово заправо Леонардова породична линија.
Још увек има много тога да се уради, резултате треба да потврде и други истраживачи, али ће, можда, једног дана ови кораци довести до реконструкције Да Винчијеве ДНК.
„Надамо се да ћемо кроз опоравак Леонардове ДНК разумети биолошке основе његове изузетне оштрине вида, креативности, па чак и аспекте његовог здравља и узроке смрти“, каже Вецози.
