Балон-мантил увек у тренду

Јесен доноси ону посебну промену – мокро лишће под ногама, светлост која постаје мекша и у којој се преливају златно-црвене боје дрвећа, јутарњу измаглицу и хладне вечери. Управо тада, на сцену излази мантил, као један од најпрепознатљивијих и најпрактичнијих комада јесење гардеробе. Није то само одевни предмет против ветра и кише, већ модни класик који спаја функционалност и елеганцију.

Његова прича се протеже кроз два века и почиње много пре него што је постао симбол софистицираности у филмовима и на модним пистама.

Јесењи „trench coat” или балон-мантил, било да је у класичној беж нијанси или у некој модерној, вибрантној боји, остаје непролазни симбол који повезује војно наслеђе са савременим модним изразом.

Прве верзије мантила појавиле су се још у 19. веку, када је шкотски хемичар Чарлс Мекинтош, заједно са Томасом Хенкоком, око 1820-их година патентирао гумирани памук – материјал који је успешно одбијао воду, али је био неудобан, јер “није дисао”. Како пише Гардијан, тај изум је био револуционаран за своје време, али је захтевао даља побољшања.

Замена за официрски шињел

Педесетих година 19. века Џон Емери, оснивач британског бренда Aquascutum, развио је тканину која је била водоотпорна, али знатно прозрачнија, па је током Кримског рата британским официрима испоручивао прве модерне водонепропусне мантиле.

Кључни тренутак у развоју данашњег мантила десио се 1879. године, када је Томас Барбери патентирао габардин – чврсто ткани, водоотпорни и истовремено прозрачни сиви или беж кепер. Часопис Вог истиче да је управо габардин био пресудан за будућу популарност балон-мантила, јер је био лаган, издржљив и много удобнији од претходних гумених материјала.

Током Првог светског рата, у рововима западне Европе, тешки војни шињели показали су се непрактичним. Британски и француски официри почели су да бирају лакше капуте од габардина – такозване „trench coats”, „рововске мантиле”. Алке за качење опреме, еполете и чврсти каишеви око манжетни и струка, били су функционални детаљи који су обликовали њихов препознатљив дизајн. Како пише BBC Culture, многе од ових функција данас су декоративне, али и даље чувају аутентичност оригиналног дизајна.

Практичан и елегантан

По завршетку Великог рата, официри су своје рововске мантиле донели кући. Они су се, готово неприметно, преселили из блатњавих ровова на градске улице Лондона и Париза, поставши практичан и елегантан избор за свакодневни живот.

Како пише Њујорк тајмс, прелазак мантила у цивилну моду био је природан: ратне успомене и квалитет материјала дали су му статус поузданог комада гардеробе. У периоду између два рата, жене које су улазиле на тржиште рада и преузимале активније улоге у друштву, такође су прихватиле мантил – он је био симбол модерних схватања и ослобођења.

Златно доба Холивуда и филм ноар педесетих година били су кључни за његов статус модне легенде. Ликови фаталних жена и приватних детектива који су се скривали испод подигнутих крагни у мрачним улицама, дали су му призвук мистерије.

Хемфри Богарт у филму „Казабланка“ носи свој препознатљив, неизбежан балон-мантил, који је постао синоним за филмски гламур четрдесетих. Његов опуштени, али беспрекорно елегантни изглед у мантилу додао је лику Рика Блејнија дозу мистериозне привлачности и стила који је обележио читаву еру Холивуда. А када је Одри Хепберн у „Доручку код Тифанија” по киши прошетала улицама Њујорка у беж Burberry мантилу, рововски капут је заувек постао синоним за филмску елеганцију. Данас, без обзира на модне трендове, мантил остаје стални пратилац јесени – комад који подједнако добро функционише и када се носи преко пословног одела, уз фармерке или преко вечерње хаљине.

Савремени трендови

Савремени дизајнери играју се кројевима, бојама и материјалима, али основна силуета остаје верна оригиналу. Како је писао Harper’s Bazaar, „минималне измене и даље поштују основни ДНК мантила: дужина до колена или листова, дворедно копчање и појас који наглашава струк”. Управо та комбинација практичности и софистицираности објашњава зашто је мантил више од сезонског тренда.

Стилисти истичу да неутралне нијансе и једноставна линија мантила омогућавају да једнако добро пристаје различитим типовима грађе. Street style фотографије из Париза, Лондона или Токија потврђују да тренчкоут једнако носе модели на модним ревијама, пословни људи у јутарњој гужви, али и уметници који желе лежеран, али префињен изглед.

„Његова прилагодљивост разлог је што се сваке јесени мантил враћа на улице, не као тренд, већ као константа“, пише Њујорк тајмс.

Још један аспект модерног мантила јесте одрживост. У ери када се све више води рачуна о еколошком утицају моде, „рововски мантил” представља паметну инвестицију: квалитетан мантил од доброг габардина може да траје деценијама и преноси се с генерације на генерацију. Винтиџ модели су данас посебно цењени међу колекционарима, јер носе причу прошлих времена и квалитет који савремена брза мода често не може да понови.

Ове сезоне у краћој верзији

На пистама, мантил често постаје главна звезда стајлинга. Дизајнери га користе преко слип хаљина, комбинују са белим патикама за лежеран изглед или стилизују уз чизме до бутина и златне детаље за вечерње прилике.

Мантил је и даље краљ јесени. Улична мода је показала да нема правила: мантил може да буде oversized и ненаметљив, заврнутих рукава или пажљиво струкиран уз каиш. Како пише Elle, управо та флексибилност чини га „идеалним комадом за прелазно време – довољно је топао за хладна јутра, а довољно лаган да га скинете кад се појави сунце“.

Ове године, међутим, балон-мантил, први пут у својој историји, доживљава драстичну промену. Скраћен је, исечен, неки би рекли „искасапљен” – постао је „crop” јакна до струка, тако да је изгубио препознатљиву форму. Остали су само дупла тканина на леђима, еполете и евентуално каиш. Следећи инфлуенсере по друштвеним мрежама, они који прате модне трендове, прихватили су да носе овај ненадмашни одевни предмет и у новом облику.