Крај лета увек доноси осећај промене. Док природа полако прелази из врелине у благу јесењу свежину, и наш дом постаје место које тражи освежење. Нови слој боје или нежна текстура на зидовима може да унесе потпуно другачију атмосферу, подсећајући нас да сезонске промене нису резервисане само за гардеробу и пејзаже, већ и за простор у којем живимо.

Управо су касно лето и почетак јесени време када молерски радови долазе до изражаја: зидови се брже суше, ваздух је довољно сув и пријатан, а свежина коју нова боја доноси постаје природан увод у сезону у којој више боравимо у затвореном простору.

Сув ваздух убрзава сушење боје и смањује ризик од мрља, капања или неуједначеног сушења, док умерена температура олакшава рад и спречава претерано брзо сушење — што код неких боја може да доведе до неправилне текстуре, пише Better Homes & Gardens.

Добри су услови и за несметану вентилацију: отворени прозори и промаја помажу изласку испарења и подижу комфор током рада. Такође, после врхунца летњих радова, можда је лакше пронаћи слободног, квалитетног молера са повољнијим ценама, пише Hemlock.

Један од трендова у успону, посебно за јесен/зиму 2025, познат је као „нијансирање бојама” (color capping). То је нови трик са фарбањем, који стручњаци за дизајн користе како би соба изгледала веćа и подразумева коришћење тоналних нијанси исте боје — светлије на зидовима, средње на лајснама и тамније на плафону, које стварају ефекат сенке који даје дубину и чини да плафон изгледа више, пише Ideal HomeLivingetc.

„Ова техника додаје димензију, наглашава архитектонске детаље и може оптички да повећа простор”, истиче Хелен Шо за Livingetc.

Мурали се враћају у живот

Некада резервисани за фасаде зграда и јавне површине, мурали су последњих година постали једно од најпожељнијих решења у ентеријеру. Уместо да зид буде само неутрална позадина, он постаје платно на којем се исписује прича дома.

Од апстрактних форми и вибрантних боја, преко природних пејзажа и цветних мотива, па све до персонализованих илустрација, мурали уносе динамику, емоцију и карактер у простор.

Према писању Тајмса, мурали су у 2025. години „најпожељнији зидни украси, јер комбинују декорацију и уметност, претварајући зидове у галерију која одражава личност станара”. Дизајнер Жермејн Галахер за лист истиче да мурали „могу да буду суптилни и нежни, али и храбри и монументални,као и да у оба случаја уносе уникатну атмосферу коју ниједна обична боја не може да пружи”.

Апстрактни мурали – Флуидне линије, геометријски облици и слободне композиције дају просторији савремен и динамичан дух. Идеални су за дневне собе и радне просторе, јер стимулишу креативност.

Ботанички мотиви – Цвеће, лишће и пејзажи враћају природу у унутрашњост. Умирујући и свеж изглед чини их честим избором за спаваће собе и трпезарије.

Минималистички мурали – У духу скандинавског и јапанског стила (Јапанди), мурал може да буде једноставна линија или дискретан акценат у боји, што простору даје смиреност и елеганцију.

Персонализовани мурали – Уметници све чешће стварају мурале по наруџбини, према личним жељама и сећањима клијената – попут мотива са путовања, породичних симбола или омиљених цитата.

Оптичке илузије (trompe-l’œil) – Зидови се претварају у прозоре ка измишљеним пејзажима, градовима или тродимензионалним облицима. Овај стил додаје дубину и илузију већег простора.

Предност мурала у дому је њихова уникатност, јер ниједан мурал није идентичан другом, а простор добија оригиналан печат. Када се заштите лаком или завршним слојем, мурали трају једнако дуго као и стандардно бојени зидови.

Мурал ствара фокус, централну тачку у простору и замењује потребу за додатним декором или сликама, а има и психолошки ефекат, јер боје и облици на зиду утичу на расположење и подстичу добру енергију.

За мање просторе бирајте светле и прозрачне мотиве, док веће собе могу да „поднесу” снажне и тамније композиције. Почните од једног, акцентног зида, а не целе просторије.

Код професионалних мурала, обавезно користите заштитни премаз да би боје задржале интензитет.

У модерним ентеријерима популарна је и опција муралских тапета – фабрички штампане сцене које се једноставно налепљују, а делују попут ручно осликаног зида.

Мурали нису пролазни тренд већ повратак идеји да зидови могу да буду једнако изражајни као и уметничко платно. Они уносе живот, карактер и уникатност у дом.

„Мурал није само декорација – он је прича коју зид шапуће свом простору”, каже уметница Тес Њуал за Тајмс.

Зидови и плафони са текстуром

Тренд за 2025. укључује зидове са текстуром — тапете на плафонима, декоративну штукатуру (жбуку) и друге структуралне површине које додају димензију и атмосферу простору, пише Decorilla.

Венецијанска жбука, микроцемент и минерални премази враћају се на велика врата. Њихова предност је што стварају природне, мат или благо сјајне површине које делују истовремено рустично и софистицирано. Овакви зидови често подсећају на античке палате или медитеранске куће, али у модерним домовима добијају минималистички и топао изглед.

За оне који желе брзу промену, тапете са 3Д ефектом или рељефним дезеном нуде елегантно решење. Од суптилних линија и геометријских форми, па све до имитација бетона, цигле, дрвета или тканине, овакве тапете дају илузију дубине и чине да простор изгледа богатије.

Плафони се, такође, све више посматрају као „пето зидно платно”. Уместо да остане бео и занемарен, плафон добија облоге од тапета, штукатуре или чак дрвених панела. На тај начин, простор добија осећај потпуности и топлине. Who What Wear наводи да су у 2025. години „плафони са текстуром и бојом кључни елемент за стварање луксузног амбијента”.

Тренд враћања природи доноси зидове од сирове цигле, камена или обложене дрветом. Ови материјали не само да уносе топлину, већ и утичу на акустику, па простор постаје пријатнији за боравак.

Предности текстурираних зидова и плафона су што нуде дуготрајније и отпорније површине од класичног кречења.

Декоративне илузије

Класичне технике попут лажног мермера, имитације дрвета, оријенталних и европских техника, попут венецијанског гипса, фресака и других финиша, разоткривају богату историју техника које опонашају материјале или чак оптички варају гледатеља.

Техника Trompe-l'œil омогућава илузију тродимензионалности директно на зиду. Циљ ове технике, која у буквалном преводу значи „преварити око”, јесте да створи илузију тродимензионалног објекта или простора на равној површини зида или плафона. Када је изведена вешто, зид изгледа као да се „отвара” у дубину, у прозор, нишу или чак потпуно замишљени пејзаж.

Кључ Trompe-l'œil технике је светло и сенка. Молер мора бити уметник који пажљиво користи градације боја и сенчења да би створио илузију волумена. Тонови постепено прелазе од светлих ка тамним, симулирајући стварно осветљење. Боје се наносе у танким слојевима. Често се прво раде основни облици, затим детаљи, а на крају завршно сенчење и осветљавање. Сваки слој мора да буде сув пре наношења наредног, како би се задржала прецизност детаља.

Када је мурал завршен, често се наноси заштитни прозирни лак (мат или сјајни, зависно од жељеног ефекта). То продужава трајност боја и олакшава чишћење.