Изазови авантуру
Ускоро стота путописно-авантуристичка емисија Радована Ковача и календар путовања по Србији током године који обећава добар провод и забаву
Док је путописно-авантуристичка емисија „Изазови авантуру“ била на летњој паузи, њен аутор Радован Ковач снимао је нови јесењи циклус, који ускоро креће. Гледаоцима поручује: изненађења ће бити, а славићемо и јубиларну 100. емисију.
– До сада је емитовано 98 епизода на програму ТВ Прва, а у међувремену, док је емисија била на паузи, снимили смо још седам епизода, и снимао и даље, користимо лепо време – каже наш саговорник. – Осам дана смо путовали теренским возилима по планинама Босне и Херцеговине, прошли смо планинским путевима, од Сарајева до Мостара, укупно 530 километара. Обишли смо планине Бјелашницу, Височицу, Трескавицу, Зеленгору, Црвањ, Вележ, камповали на језерима, у шумама, поред потока, ронили у два језера, упознали много необичних људи и снимили ексклузивне приче и лепе кадрове природе.
И ту није крај!
Најављује и једну епизоду о кампу „Видре”, који је рај за најмлађи нараштај. Камп је удаљен 80 километара од Новог Сада и њему деца спавају у шаторима, уче да пливају, веслају, имају полигоне са савлађивање препрека... Активности у камп трају четири дана.
До сада је највише епизода снимио у Србији, а са својим комбијем старим 35 година путовао је по Црној Гори, БиХ, Македонији, Грчкој, Бугарској, Румунији, Португалији, Италији, Русији, Аустрији, Турској, Хрватској. Ускоро путује у Канади, у земљу великих језера и бескрајне лепоте, која је „рај за лов на јелене”. Изазваће нову авантуру – у друштву наших исељеника ловиће јелене а потом пецати лососе.
Од 2019, када је емитована прва прича о Старој планини и њеним невероватним водопадима Калуђерски скокови (323 метара) и Копрен (103,5 метара), вели, искушења је било много. Најтеже му је било спуштање уз помоћ ужета на водопаду Скакавац у прашуми Перућица, у Националном парку Сутјеска.
Прича нам да је екипа која ради са њим забавна и да готово на сваком снимању буде догодовштина. Да је сниматељ Слободан Ботошки задужен за добру атмосферу, да ниједно путовање не може да прође без домаћег кулена, пекмеза и јаја.
– Једном приликом је и сниматељ пропао кроз снег дубине 20 центиметара, а испод је био поток. Био је јануар и ходао је два сата до кола мокрих ногу. На том снимању организовали смо трку у крпљама по снегу. Било нас је петоро, због велике жеље за победом, тројица су се саплела и на главу пала у дубок снег. Увек буде забавно...
У ранијем разговору за „ТВ ревију” рекао нам је да има списак од четрдесетак жеља (између осталих, да сними сафари, оде на рафтинг на реци Замбези...) Да ли је близу остварења тих жеља?
– За сада, нажалост, још увек нисам близу тога, али ни не журим – искрено каже. – „Изазови авантуру” радићу још дуго, верујем да ће се и те жеље остварити. Можда ћемо се упутити ка западној обали Африке, што је далеко од Замбије и рафтинга на реци Замбези. Али, сигуран сам да би видели доста дивљих животиња у њиховом природном окружењу и то би, донекле, могло да се провуче као сафари, шали се наш саговорник.
Родом је из Куле, пропутовао је Србију уздуж и попреко и зна која места су најбоља за спортске активости за сваки месец у години. Јануар је најбоји за ходање на крпљама на Голији. Фебруар је идеалан за скијање на Копаонику. Март је најлепши за јахање коња у Војводини. Април за вожњу кајака у ковиљском риту. Мај је погодан за рафтинг на реци Лим, а јун за планинарење на Старој планини. Док је јули месец најбољи за кањонинг на реци Трибући. У август је најатрактивнија вожња mbt – бицикла на Златару. Септембар је згодан за пењање на Виа Ферату Берим, а октобар за вожњу суп- даске на Дрини. У новембару треба доживети спелео-авантуру у пећини Самар а у децембру планинарење на Сувој планини.
А које је омиљено место за одмор породице Ковач?
– Немамо омиљено место, али супрузи Ани и мени је камповање омиљена врста одмора. Било да идемо на једну ноћ, на викенд, или на летовање од 10 до 15 дана, увек је то камповање. Имамо комби са кровним шатором у којем могу да спавају четири особе, тако да је то омиљена врста одмора и нама и деци. Ћеркице имају четири и две године и сваки дан питају када ћемо опет на камповање. Заволеле су, свиђа им се. Срећан сам због тога! – рекао је Радован Ковач.
