Витезови, стрелци и виле на Дунаву (ВИДЕО)
Јуче је у Сремским Карловцима завршен седми КултФест’, који се одржава током августа на више карловачко-дунавских локација и који „промовише уметност, традиционалне вештине као и винску културу ових простора”, како каже директорка ТО Сремских Карловаца Марија Чупић.
Посетили смо изложбу старих игара и заната с ових простора која се уз витешке игре одржавала на обали Дунавца.
Представили су нам се „Бели вукови”, удружење које се бави очувањем традиције средњег века. Откако су основани, ово су седми Витешки дани које су одржали у карловачком крају.
Уроша Продића затекли смо како вежба стреличарство.
„Имао сам 18 година када сам почео, јер сам схватио да са старом вештином могу много да научим о нашој историји. Иначе, ово је најприроднији и најпрецизнији стрељачки спорт, када га поредимо са пушкама и пиштољем у такмичарском смислу. Мораш да осетиш своје тело да би био прецизан с луком и стрелом. Важност ове традиције је да научимо нешто што ће нам помоћи и у будућности. Можемо да видимо како су људи живели и без свега онога што имамо и да научимо да ценимо шта нам је дато”, каже док натеже дрвени лук.
Милица Панић из Креативног центра Ердевика прави средњовековне костиме и мачеве. С попустом, дечји мач кошта 1.200 динара. Саша Кушић већ је познат на средњовековним базарима по изради ножева с кожним футролама. Породична радионица разних заната код Врдничке куле дуго постоји, а он је почео да обликује ножеве за колекционаре када је оштрио једну кинеску сабљу искористивши део преосталог челика. Онда је, открива нам, дебелим воскираним концем почео да ушива кожу за футроле. „Човек може себи да створи и занат и зараду кад следи радозналост”, његов је наук.
Ивана Мораревић је смислила да традицију и историју искористи тако што је организовала игру „Српско царство”, због које су се поред њеног штанда најмлађи тискали. Игра се заснива на „освајању царства” бацањем коцкица на којима су представљена утврђења Србије. Тако се најмлађи уче како су изгледали Ново брдо, Маглић, Охрид, Дебар, Будва, Скопље и Прилеп.
Најатрактивнији за малишане био је, ипак, соколар Семиз Рапчић, који је, поред сокола и јастребова, овде донео и велику сову Вајт (Бела).
„Тако се зове јер сови с временом крила потпуно посветле. Иначе, сваког викенда на Калемегдану Семиз држи едукацију соколарства, што значи – приказује како се грабљивице лове, како се припитомљавају и тренирају. Много је заинтересованих младих”, потврђује његов млађи помоћник Ђорђе Илић, додајући да се „заљубио” у јастреба као „најцивилизованију птицу”.
После занимљивог базара, ком су допринели и деца ликовни уметници и млади представници Црвеног крста који су приказивали вежбе прве помоћи, сви су се „устремили” на гулаш с печуркама и зеленишом у средњовековном стилу, који овде зову „гулеш”.
Најстарији Грожђебал
Грожђебал у Сремским Карловцима, који предстоји од 12. до 14. септембра, најстарија је виноградарска манифестација у Србији, истиче председник општине Дражен Ђурђић. Како каже, прошле су 94 године од првог Грожђебала, како тамо зову Карловачку бербу грожђа, манифестацију која је прошле године окупила око 20.000 посетилаца. Он најављује богат културни програм, по два концерта дневно, као и прославу дана рођења великог карловачког песника Душка Трифуновића 13. септембра. „Желимо да подсетимо на три хиљаде стихова које је оставио будућим генерацијама”, истиче Ђурђић.
