Дивовска мечја шапа (Heracleum sosnowskyi Manden) на подручју Београда, на левој обали Дунава у Панчевачком риту у околини насеља Ковилово откривена је још током лета 2016. године, али је у већем броју има и ове године.

То је нова врста за флору Србије. Претпоставља се да је код нас стигла током великих поплава 2014. године. Ова биљка расте на Кавказу, а присутна је и у Летонији, Литванији, Естонији, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини, Пољској, Мађарској...

Иако о њој ових дана медији извештавају као новооткривеној опасној биљци, за њу се зна још од 1772. године, а описана је као посебна врста 1944. године од стране И. П. Манденове. Научно име биљке изведено је од презимена ботаничара који је проучавао кавкавску флору, професора Д. И. Сосновског. Некада се гајила као усев и користила за исхрану домаћих животиња, највише у бившим совјетским земљама тако да је сада тамо проблем јер се напустила та пракса.

Данас расте углавном на запуштеним зеленим површинама, рушевинама и обалама река.

Токсични састојак у листовима

Ова биљка представља озбиљну претњу људима због својих фото-алергијских својстава, која су резултат присуства интензивно токсичних фуранокумарина у њеном соку. Фуранокумарини се налазе у малим длакама које прекривају листове. Иако су токсична својства биљке позната већ дуги низ година, сваког лета људи заврше код лекара јер су били у контакту с њом.

Реч је о алохтоној (унесеној) врсти. Спада у 14 најинвазивнијих биљних врста, тако да негативно утиче на биодиверзитет, као и на здравље људи.

Она угрожава и потискује домаће врсте и уништава станишта, на пољопривредном земљишту брзо се шири, угрожава усеве, смањује принос, тешко се уништава и опасна је за раднике. По категорији ЕППО (European and Mediterranean Plant Protection Organization), чији је члан Србија, дивовска мечја шапа се налази на А2 листи, којој припадају карантински штетни организми, што нас обавезује да донесемо мере за њено уништавање. Уколико појединачне биљке донесу семе које се потом распе по земљишту, поништавају се напори претходног искорењивања јер семе задржава клијавост до десет година.

За људе је потенцијално опасна, али само ако је додирну: кад биљка дође у контакт с кожом, а при томе смо изложени сунцу или јаком УВ зрачењу, појављују се опекотине и отоци, а у појединим случајевима и респираторне алергије па чак и анафилактички шок. Биљка је јако алергена. У почетку кожа је црвена и почиње свраб. У року од 48 сати стварају се мехурићи у облику опекотине. Стога ову биљку треба избегавати у широком луку. Биљку не дирати голим рукама и не дозволити деци да се играју близу ње. Уколико дође до контакта с кожом, то место добро испрати водом и сапуном. Такође, не треба је преносити на друга места и давати семе ради даљег расађивања због декоративности.

За сада биљка је забележена само на подручју Панчевачког рита, у близини канала, мада је вероватно стигла и на друга места у Србији, пре свега поред речних токова. Значајно смањење броја биљака може се очекивати након четири до пет година упорног искорењивања.

Према ботаничкој класификацији припада фамилији Apiaceae. Ова породица биљака позната је још и као Umbelliferae (штитаре, штитоноше) због карактеристичних цвасти – штитова. Штитаре су биле познате још Теофрасту, у трећем веку пре наше ере. Посебан мирис и укус ове породице биљака потиче, углавном, од етарских уља која се налазе у унутрашњим резервоарима. Неке су веома отровне, као кукута (Conium maculatum), на пример. Врсте ове фамилије користе се као храна, зачин, лек, отров, парфем. Економски значај имају мрква, ким, морач и друге.

Мукотрпан посао сузбијања

Дивовска мечја шапа је двогодишња или вишегодишња биљка, висока је од 100 до 300 цм. Стабло је чврсто и слабо длакаво с љубичастим мрљама. На горњој површини листови су без длака, док су на наличју мало длакави. Цветови су бели, а понекад ружичасти. Цвета од јуна до августа. Иако цвета и плодоноси само једном у току животног циклуса, производи велики број семена.

Пред стручњацима заштите биља је задатак који неће бити нимало лак. Инвазивне коровске врсте веома се брзо шире, њихово сузбијање мукотрпан је и скуп процес.

Уколико приметите ову биљку у свом окружењу за почетак је не пипајте. Обавезно обавестите надлежне институције где се она налази.