Свако кроји живот по својој мери
Глумица Тамара Драгићевић имала је срећу да добије неколико упечатљивих улога још на студијама захваљујући којима је стекла популарност.
Дипломирала је на Факултету драмских уметности, у класи професора Драгана Петровића Пелета, 2011. године. Гледали смо је на малом екрану као једну од сестара Салом („Мирис кише на Балкану”). Била је и лепа Ели („Монтевидео, Бог те видео”), Маја („Жигосани у рекету”), чувена кошаркашица Соња Младеновић („Прваци света”), народна певачица Силвана Арменулић („Тома”), а ево ових дана поново је гледамо у лику Надице у „Војној академији”, првој домаћој ТВ серији која приказује живот кадета и кадеткиња. Серији, у режији Дејана Зечевића, која је изнедрила многе младе глумце.
„Војној академији” емитовала се од 2012. године до 2020. године, а сада се репризира у циклусу „Летња серијска авантура” на РТС 1.
Тамара Драгићевић је као као ТВ кадети морала да прође потпуну обуку…
– Морали смо да устајемо у зору, да научимо да намештао кревет, да знамо како се слаже чаршав, како се окрећу јастук и пиџама, где стоје ципеле, како стоји опрема, како се опасач намешта, те на коју страну иде беретка – каже глумица. – Када те то науче онда све постаје рутина. Иако нам је било интересантно, сви смо били у чуду. Јер, о свему смо морали да водимо рачуна да би у што бољем светлу приказали живот кадета. Војска је то! Ту се поштује ред и влада дисциплина. А има и људи који све то знају, па ће рећи: ево, то нису добро урадили... Пуцали смо из пушке, бацали бомбе... Ишли смо и у Параћин на војне вежбе. Један дан смо снимали и на „Пасуљарским ливадама”. Био је такав пљусак, а ми насред ливаде... Ух, кад се сетим тога... Таман објаве да је снимање завршено, а оно сунце гране (смех). Пуно је било младих људих, па нам је било лепо. Ја сам снимала са своја два класића, са Иваном Михаиловићем, који игра Клисуру, и Јелисаветом Орашанин. Она у серији игра Роксанду. Али…
Због нарушеног здравља њена кадеткиња Надица је била принуђена да напусти Војну академију. У тим тешким тренуцима, уз њу је све време њен дечко, капетан Џаковић.
Док нам је говорила о својој Надици и љубави коју њена јунакиња гаји према капетану Живојину Џаковићу није јој се скидао осмех са лица...
– Не кажу људи без везе да се супротности привлаче – каже уз осмех. – Надица не затвара уста, као што ја сада причам са вама као навијена, а њен Џаковић је некако увек збуњен, али подржава је. Љубав им је невина, лепа, чиста. Лепо је развио њихову љубавну причу Гордан Михић.
Приватно, и Тамари Драгићевић се, између снимања друге и треће сезоне „Војне академије”, догодила љубав – она права. Удала се 2016. за глумца Петра Бенчину, са којима има троје деце.
Данас је члан ансамбла позоришта Атеље 212.
О томе која јој је улога била дража, лакша... или, једноставно изазовна, рекла је:
– Памтићу све! И све су ми драге. Ели је озбиљна девојка. Строга. И због дечка и због себе. Све ради како треба. Буки је другачија, савесна, посвећена породици, док је Надица једна брбљивица која зна шта хоће. Пријало ми је да је играм. Негде је слична мени. Стално прича, опуштена је, весела... Имала сам ту слободу да се насмејем у кадру, да причам брже, да се наљутим. Буки је већ зрела жена која има озбиљну породичну трагедију. Лик је постојао, па је то подразумевало да се њим бавим; да пронађем слике; да сазнам како је живела породица Салом; да проживим Букину тешку судбину, коју, хвала Богу, до сада нисам осетила.
Верује да свако кроји живот по својој мери.
Да ли је њен професор Драган Петровић Пеле био задовољан оним ште је показала на филму и телевизији?
– Он није имао обичај да нас хвали. Увек је имао реч подршке, али је гледа да не претерује и не ушушка нас превише. Да не полетимо високо. Јер, цео живот се учи. У серији „Монтевидео” он је мој отац, а у „Мирису” љубавник, био ми је партнер у два велика пројекта, што ми је јако пријало. Сва искуства ми много значе.
