Земунске даме обожавале Лидо

Лета су и пре једног века била дуга и жарка. Београђани и Земунци једва су чекали да заврше посао не би ли се што пре домогли песковитих обала Саве и Дунава и расхладили у њиховим таласима. Викендом су се плаже Лидо и Лапад претварале у мравињак од људи. На старим фотографијама запажамо весела лица купача, жељних забаве и опуштања, на огромном песковитом пространству, у костимима који су сада необични, а у то доба су били у моди.

Земунац Синиша Петровић, хроничар и трагач за старим документима, књигама, фотографијама, једног топлог поподнева приповедао нам је о занимљивостима из прошлости ове по много чему отмене и господске вароши, њене аутентичне архитектуре, стила, занимљивостима, али и о омиљеним плажама. Мало се, рецимо, зна да је Велико ратно острво некада било погодно за баште и да је поврће тамо узгајано достизало високу цену. Земља на острву важила је за квалитетну, а воде у изобиљу. Због засејаних и уређених башта било је забрањено од марта стоку доводити на ово место.

Бринули о деци и непливачима

– Плажа Лидо на северном шпицу Великог ратног острва је земунски бисер – потврђује саговорник „Магазина”. – Постојало је и природно хладно купатило, заправо купалиште иза „Радецког”, Веслачког клуба „Галеб” и Широке стазе. Важило је за прво бесплатно јавно купалиште које је 1930. уредила земунска општина. До тада је то била „дивља” плажа. Одлучено је да се простор за децу и непливаче огради.

Велико ратно острво има занимљиву прошлост. Све почиње 1741. потписивањем Цариградске конвенције, када је подељено на аустријски и турски део. Аустријски је више нагињао Земуну, а турски Београду. Иако је забрањено да се на њему било шта ради, то нико није поштовао. Први пут је Лидо уређен по завршетку Првог светског рата, па су га многи сврставали у једну од најлепших плажа на Дунаву. И данас живи легенда да је у Великом рату овде потопљен аустријски брод који је Дунав затрпао песком, после чега је створен чувени шпиц. Све до избијања Другог светског рата купалиште је било добро посећено и лепо уређено. У социјалистичком добу постојала је идеја да се потпуно преуреди и да више не буде купалиште, већ велико градилиште, али се у све умешао моћни Дунав, нанео велике количине песка и пројектанти су одустали од своје идеје.

Према записима хроничара, око 1935. хладно купатило је међу Земунцима било познато и као „швимшуле”. Драгутин Карл Хениг располагао је с два купалишта: Лидо на земунској плажи и „Сунчано купатило” код Морнарске улице. Сима Иванов је 1932. био власник ресторана „Венеција” код којег су пристајали теретни бродови и мање лађе.

Фотограф часописа „Жена и свет” је августа 1928. баш на Лиду добио идеју за насловну страну свог магазина. Пронашао је две купачице, тутнуо им у руке омање кечиге, шкљоцнуо и посао је завршен. Слика је убрзо постала антологијска, јер су рекламирани Лидо и дунавски аласи.

Сећање на скелу

Данас је на Велико ратно острво лако стићи, посебно од када војска сваке године монтира понтонски мост. До тада се стизало чамцима. Београђани су такође волели Лидо, а с њим и Земун, тако да су с радошћу дочекали вест о изградњи ланчаног моста, по пројекту архитекте Николе Краснова. Због градње забрањен је рад купалишта на левој обали Саве и порушено око 1.000 кабина. Мост краља Александра отворио је кнез Павле, 16. децембра 1934. године.

Имао је Лидо и лоше дане. Посебно 2006. када је, због великих поплава, Дунав уништио и оно мало инфраструктуре која је ту постојала. Те године није постављен понтонски мост, па је број посетилаца драстично смањен. Доцније је све поправљено. Док није постављен понтонски мост, они који нису имали чамце стрпљиво су чекали да се превезу скелом.

– У момачким данима до Лида смо стизали пливајући. Јаки, снажни, здрави момци би ушли у воду код ресторана „Венеција” и изашли на шпицу острва. Ништа нам није било тешко, нити смо размишљали о опасности било које врсте. Нисмо имали стрпљења да чекамо чамац или скелу. Сви су били добри пливачи – присећа се узбудљивих летњих догодовштина Земунац Милорад Јовановић.

Иако никад није достигао популарност Аде Циганлије, Лидо је, пре свега за Земунце, био и остао најомиљеније купалиште. Поносни су и на његово име, добијено по италијанском монденском летовалишту. Ратно острво је сада природно добро Србије и стављено је под заштиту државе. Орнитолози га изузетно цене, јер многе врсте птица овде проводе зиму. Према неким истраживањима, на острву живи око 200 врста птица.