Врцаво о Женеви
Међу 141 аутора путописа за једанаесту „Драганову награду” признање је добила Биљана Кордић из Земуна, која је написала причу о овом швајцарском граду
„Драганову награду” за најбољу путописну причу, коју пишу особе старије од 60 година, ове године је освојила Биљана Кордић, просветни радник из Земуна. Она је писала о Женеви и то помало врцаво, сасвим допадљиво и надасве објективно. Овај град приказала је мало другачије, суморније и не тако раскошно како га, најчешће, приказују остали путописци, сложили су се чланови жирија и доделили јој ово признање.
Поменута награда додељена је једанаести пут по реду најбољим путописцима сениорима, од којих је најмлађи аутор имао 61, а најстарији 90 година. Пристигли су радови 141 аутора из осам земаља широм света, углавном путописа, мада је било и песама. Све то у знак сећања на Драгана Куку, човека који је путовао и писао, а кад се преселио у небеске висине, бригу о овој манифестацији преузела је његова ћерка Беба која, иако живи у Малезији, заједно с групом ентузијаста настоји да све буде „под конац”.
Нису битне године вашег живота, битно је какав живот живите у годинама које имате. Овакав мото дочекао је добитнике и овогодишње награде. Најбољи путописи сабрани су у публикацији „Путовање – потрага, обнављање, откривање”.
– Промовишемо активно старење да би људи живели дуже, здравије и испуњеније, што значи и достојанствено. Било да отпутујемо на други крај света, пропутујемо нашом улицом или пустимо путничкој машти на вољу, путовања стварају могућност да ствари посматрамо на неки нови, другачији начин – поручила је Надежда Сатарић, председница управног одбора Удружења грађана „Снага пријатељства” – Amity.
Овогодишњи радови пристигли су из Србије, Северне Македоније, Хрватске, БиХ, Словеније, Канаде, Аустралије, Бугарске, и то од аутора различитих занимања: било је ту службеника, економиста, просветних радника, предузетника, инжењера, дизајнера...
– Наш циљ је да мотивишемо све да кроз писање активирају како своје менталне, тако и друштвене и физичке активности. Да кроз њихове приче и друге охрабримо да с нама поделе део својих сећања. У протеклих 11 година примили смо радове 1.375 аутора – рекла је Беба Кука.
У свом „Путопису душе” Београђанка Гордана Стојановић читаоце је повела на несвакидашње путовање возом „чији је купе мирисао на љубав, топло мајчино млеко, на нежност”. Ово алегоријско путовање возом није путовање кроз градове и пејзаже, већ кроз живот у којем свака станица, сваки путник носи симболику нове прекретнице, рађања и умирања.
ТРАГОМ ПРЕДАКА
Награда за најбољу мушку путописну причу припала је Витомиру Ћурчину из Зрењанина. Сумирајући своје утиске из Беча, он је трагао за коренима свог деде Стевана који се пре 113 година из Великог Бечкерека (данашњег Зрењанина) упутио у царски град да изучава берберски занат. Причу је назвао „Путовање трагом породичне нити”. Деда је Витомиру давних година казивао о кварту у којем је изучавао занат и о згради у којој је упознао своју будућу супругу Марију, али од тих трагова Витомир ништа није затекао.
