Усамљен човек – брига ближњих
Важно је да се осећамо припадником заједнице, али и да она брине о сваком свом члану
Након што створи човека и смести га у Еденски врт, рече Господ: „Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.” И потом Бог створи жену.
Дакле, није предвиђено да човек буде сам. Нити може да опстане сам. Све што је човеку за живот потребно неко је створио или на темељу створеног ствара. Нико не може без нечије руке.
Неко нам је живот дао. Неко нас храни, неко облачи, неко штити, неко учи, неко лечи, неко какву другу помоћ пружа или какву другу услугу чини. И све то да бисмо и сами били некоме – неко. Такав неко, с испруженом руком.
Отуђење људи
А да би тако било, потребно је да се човек осећа припадником заједнице, да буде њен складан члан и да чини у њеном интересу, а да заједница брине о сваком свом припаднику.
Више руку сваки подухват лакшим чини. На више руку наслоњен, човек је у прилици да се више успне. Кроз више руку и пад човека је блажи.
Али и поред такве очигледности, много је усамљених људи. Ево, управо док ово пишемо, медији у Србији извештавају да је у Панчеву, у свом стану, пронађено тело жене (68), која је умрла пре више од годину дана. Нико, чак ни најближе комшије у стамбеној згради у којој је живела, није приметио да је нема. Тужна је то чињеница људског отуђења, пресахле емпатије за ближње.
Здравствени извештај фармацеутске компаније STADA за 2024. годину, који је обухватио више од 46.000 испитаника из 23 земље, показао је да се чак 52 одсто Европљана осећа усамљено. Тако се осећају више млади, него стари људи. Међу Европљанима старијим од 55 година, њих 41 одсто рекло је да се осећа усамљено, док међу младима од 18 до 35 година тај проценат износи 63. Није у свим земљама исто расположење: највише усамљених је међу становницима Пољске – њих 61 одсто; Финске и Шведске – 59 одсто; Словачке – 58 процената. У Великој Британији често се усамљено осећа њих 16 процената, у Аустрији и Данској осам одсто становника, а у Србији, Мађарској и Италији усамљено је четири одсто грађана.
Таква разноликост у осећањима људи од земље до земље упућује на закључак да сам друштвени амбијент увелико утиче на расположење људи.
Студија истраживача Универзитета Харвард у којој је учествовало више од 12.000 људи старијих од 50 година показала је да осећај самоће може у великој мери да повећа ризик од настанка шлога међу средовечним и старијим особама.
Тешке последице усамљености по здравље и живот људи установили су и амерички истраживачи. По њима, усамљеност је подједнако смртоносна као и пушење 15 цигарета дневно. Усамљени људи имају чак 50 одсто већу вероватноћу за прерано умирање од оних који се не осећају тако.
У овом свету, који „сав у злу лежи”, много је људи који се осећају немоћнима. Поготово је поразно када се тако осећају млади, они који тек ступају у живот, од којих се очекује да понесу терет овога света. У Јапану 2022. године забележен је до тада рекорд у самоубиству деце која су похађала основне, ниже или средње школе. У тој години 514 деце самовољно је скончало свој млади живот; потоње 2023. године убило се њих 513, а следеће 2024. године самоубиство је починило чак 527 деце.
Осећања су унутар човека, а потхрањују се споља.
Човек је дарован осећањима управо да би се повезао с онима на које је, у међусобном односу, упућен и да би био складан члан Целине. А колико ће он то бити, свакако да највише зависи од њега самог, али зависи и од ближњих његових, од тога колико му у томе помажу или одмажу. Зато је сваки човек брига сваког човека поред њега.
Душеклонуће и одсуство љубави
Није човек у самоћи само због себе – зато што нема довољно љубави и што није довољно активан – него и због других људи, услед неког њиховог чињења или нечињења.
Потребна је човеку не само пружена рука, него и отворено срце ближњега.
Човек опстаје на таласима љубави, тако што и прима и даје љубав.
Душеклонуће код човека наступа када не добија довољно љубави од оних од којих то очекује, али и када нема прилику да сам искаже љубав своју.
