С томпусом – од шока до бренда
Сања Лопар је с кубанском цигаретом у руци прво збуњивала људе из околине, јер и даље влада стереотип да их пуше само мушкарци. Онда је одлучила да још мало помери границе и направи компанију и цигару „сарајку”
Сања Лопар је по рођењу и духу поносна Сарајка, а по занимању предузетница која води компанију за производњу кубанских цигара са седиштем у Швајцарској. Створила је свој бренд с логом ЕЛ, званичну цигару аутомобилских компанија „Бентли” и „Ламборгини”, а њени томпуси продају се од Женеве до Холивуда.
Али пут до данашње позиције није био лак и за „Магазин” Сања открива како га је прешла, корак по корак.
– Као новинар радила сам 10 година на Радио-телевизији Сарајево и било ми је доста – прича Сања, присећајући се првог пута када је одлучила да направи искорак у каријери и животу.
У том моменту Југославија је још постојала, а Сања је с колегиницама покренула приватан бизнис с нафтом. Успех и рад који је уложила и остварила да тај бизнис за три месеца постане профитабилан и успешан срушио је почетак рата у Босни и Херцеговини, али и један догађај који ће њен живот заувек променити из корена.
Из ратног Сарајева у неизвесност Женеве
– Мој син Саша, који је у том тренутку имао осам година, доживео је страшну несрећу: у пуцњави је задобио гелер, који се задржао само милиметар од мозга и угрозио му живот – прича Сања.
Једини спас био је излазак из Сарајева, у тренутку када, како каже, ни авион, ни птица нису могли да лете изнад града. Пет мучних дана трајала је борба да обезбеди хитан лет за сина. Најзад је у томе успела и дете је оперисано дан касније пошто су слетели у Женеву.
Муж Драган остаће у Сарајеву још четири године рата.
Син се на срећу опоравио, кренуо ускоро и у школу, а Сања је у Швајцарској морала што пре да пронађе посао. Учила је француски како би се што пре уклопила у нову средину. Убрзо је конкурисала за посао у бутику скупих колекционарских наливпера, али за почетак посао је добила за пултом. Признаје да је била у шоку, очекивала је више, али радило се о опстанку. Од посла до посла Сања је језик усавршавала и уз пословне вештине и рад успела је да се истакне, али и снађе: захваљујући обичном папирићу с коцкицама, из свеске, које је давала као визиткарте, стигла јој је и понуда да у Женеви ради у једном француском представништву.
Захваљујући добром познавању терена бивше Југославије и кроз посао с инвеститорима, који су желели да ту уложе новац, остварила је добре пословне контакте, али је добила нове идеје за развој каријере. Сви су, како прича, око ње пушили томпусе, а били су то врло утицајни и успешни мушкарци. Ускоро је и сама запалила прву цигарету и одлучила да разбије неке стереотипе. Гледала је, каже, своју руку с томпусом, свидело јој се како све то изгледа. Али прве осуде на рачун свог конзумирања томпус цигара добила је управо од жена које су сматрале да су ове цигаре намењене искључиво мушкарцима.
– На једној конференцији, девојка ми је рекла да жене не пуше томпусе. Окретала сам томпус у руци и почела да тражим напис да је то производ „само за мушкарце”. У том тренутку, у мени је прорадио инат. Сваки дан сам мењала кафиће и барове и пушила томпусе по Женеви – сећа се наша саговорница
Муж Драган јој се утом придружио, пружајући јој подршку.
– И тако сам ја том цигаром маркирала Женеву и запала за око једном фотографу. Фотографије и репортажа о „Жени с цигаром која намеће поштовање” у магазинима о луксузном животу донели су ми репутацију и статус познате личности. И појавила се луда идеја у мојој глави да ћу направити цигару по свом укусу, у којој ћу уживати до последњег милиметра – каже Сања.
Две године касније у томе је успела. Желела је да ароме које су се нашле у њеним цигарама подсећају на њен родни град. Тако је арома кафе повезана с Башчаршијом и туцаном кафом, мириси хумуса и шума с планином Требевић, ту је и мирис коже... Цигари је дала назив „сарајево”. У том тренутку, признаје, није ни сањала да ћe у будућности имати свој бренд.
Прича о цигари коју је направила прва жена у Европи проширила се. Велика имена индустрије томпуса су убрзо доспела до Сање, с понудом да откупе њену производњу. Посебно памти један догађај у Паризу, који је окупио професионалце из Доминиканске Републике, Никарагве и Кубе, а нарочито се сећа господина обученог у бело одело који је пожелео да откупи њену производњу.
– То тада нисам могла да урадим, али ме је то инспирисало да створим свој бренд. Испоставиће се да ми је и данас тај господин највећа муштерија – каже она.
Какву тајну крије лого
Открива да је лого бренда настао тако што га је муж Драган бојицама на папиру скицирао: „л” и „и” што јасно осликава жељу да се представе интернационално. И за три петокраке се нашло места.
– Оне представљају мене, мог мужа из бивше Југославије и нашег сина Сашу. За „л” у средини људи мисле да је повезано с нашим презименом, међутим, на француском када изговарате слово „л” звучи као „ел”, што значи она – открива наша саговорница.
Од Сање Лопар сазнајемо да је нема на тржишту БиХ и Србије.
– Још тражим увозника који ће схватити бренд и пут који сам прешла да га створим. Ово је ексклузивна цигара. Са мном можда неће постати милијардери, али имаће престиж. Зато не желим да форсирам нешто што нисам још нашла – искрена је наша саговорница.
Додаје и да је производња ограничена, управо због очувања квалитета сваког производа. Цигара је четири пута исферментирана, очишћена, с кремастим дуваном који је савршен за дегустације.
