Правилно заливање биљака „није наука”, па ипак се дешава да се осуше од „жеђи” или увену због претеривања, да „пију” воду сваки дан, а опет не напредују. И у време летњих великих врућина важно је водити рачуна којом водом и у које доба дана наводњавамо биљке било да је реч о цвећу у саксији, поврћу, воћу, трави…

Биљке се заливају да би остале здраве и способне да расту, али то је више од пуке „хидратације”. Вода пре свега помаже да се хранљиве материје из земље апсорбују и пренесу кроз биљку. Фото-синтеза не може да се одвија без воде, она је саставни део процеса у току кога биљке производе енергију уз помоћ сунчеве светлости. Испаравање воде кроз листове хлади биљку, посебно током врућих дана. Чврсте су и једре, јер вода пуни ћелије биљке и омогућава да стабљике и листови стоје усправно.

Нема универзалног правила за наводњавање – свака биљка има свој „језик”. На пример, лаванда преферира ређе заливање и добру дренажу. Претерано заливање може довести до труљења корена, а премало до венења.

Знаци да је биљка жедна су млитави листови савијени надоле, док им ивице постају смеђе и суве. Земља је сува на додир, чак и неколико центиметара испод површине. Биљка изгледа „уморно”.

Знаци да је биљка претерано заливана су жути или бледе боје листови, а да нису суви. Земља је стално влажна или мокра, чак и после неколико дана. Корен може да омекша и почне да трули – осети се непријатан мирис. Дешава се и да листови опадају иако изгледају здраво.

Како тестирати влагу у земљишту, првенствено у саксијама? Гурнути прст у земљу до другог зглоба – ако је земља сува, време је за воду. Уколико је мокра, сачекати. Ако је саксија када је подигнемо лагана, вероватно је земља у њој сува. Уколико је тешка, пуна је воде. Проверити дренажне рупе, ако се вода задржава, можда треба побољшати дренажу.

Најбоља вода за заливање је кишница, зато што је мека и садржи низак ниво соли. Ко има услове да је сачува, у време када пљушти и лије кроз олуке, нема бриге.

Ко се определи за чесмовачу, прво што треба да зна и одакле почиње прича о правилном заливању јесте да хладна хлорисана вода као и претерано заливање убијају биљке.

Вода из водовода се најчешће користи за заливање. Предности су јој што је углавном стабилног хемијског састава и није заражена патогеним гљивама и бактеријама. Недостаци су у томе што је обогаћена хлором за дезинфекцију воде, који не прија биљкама. Зато се и каже да вода мора да буде одстајала, међутим, то није довољно.

Одстајала вода треба да је „собне” температуре, како приликом заливања биљака не би долазило до шока. То значи да се вода за заливање припрема 24 сата пре употребе.

Најбољи начин да припремите воду за заливање јесте да у неки широки суд пустите воду у јаком млазу. У кућним условима најједноставније је да у канту са широким отвором наточите воду преко туша са висине колико вам то црево од туша дозвољава, а минимално макар један метар. На овај начин вода ће великом површином доћи у контакт с ваздухом и скоро 60 одсто хлора ће изветрити. Овако напуњену канту оставите 24 сата да вода одстоји. Стајањем се ветрење хлора наставља, а један део карбоната се исталожи на дну посуде.

Из шерпе у земљу

Вода у којој се бланшира или кува поврће често је богата витаминима и минералима и може да се користи за заливање. Треба водити рачуна да у њој не буде соли, шећера, уља или скроба. Течност би требало искористити чим се охлади да би се спречио развој бактерија.

Остаци кафе садрже одређену дозу киселости, што их чини непожељним за биљке. Дакле, остацима кафе никако не би требало заливати биљке, посебно ако садрже млеко или шећер.

Вода из акваријума може да се користити за заливање биљака, зато што је богата минералима. Такође, отопљен лед је одличан избор за биљке. Сачека се да се у потпуности отопи пре заливања или се ставе комадићи леда у саксију, али тако да не додирује биљку.

Кисела вода је лоша за биљке. Све што у себи садржи вештачке заслађиваче не би требало користити. У то спадају газирани, негазирани сокови и сва енергетска пића.

Начини за наводњавање су бројни, посебно у баштама на отвореном од кофе до „паметних” система за наводњавање који су компјутеризовани до те мере да се све регулише помоћу апликације на мобилном уређају. Чак и за саксије постоји посебан аутоматски систем заливања у облику шаргарепе од керамике која се пободе у земљу поред биљке. У пољопривредним апотекама или преко интернета понуда је разноврсна.

Боље је да цвеће заливате ређе, али већом количином воде, него с мало воде, а често.

Потребно је оставити земљу да се довољно осуши, па тек онда додати воде. Благо сушење земље имаће бољи ефекат на бржи раст корена него константно заливање.

Једноставан систем „кап по кап” који јесте најбољи избор, а који неће да вас кошта, можете да направите и сами уз помоћ пластичних боца и сунђера. Исече се дно флаше, а са друге стране скине чеп и у грлић флаше угура сунђер. У флашу се налије вода, сунђер се полако натапа и вода излази ‒ кап по кап. Овај систем се може користити у баштама, али и у жардињерама, саксијама. Припремљене флаше се укопају поред биљака и још преостаје да се редовно долива вода у њих. На тај начин се земљиште око биљака равномерно кваси док надземни део остаје сув.

Памучне траке као решење

Један од начина да се биљке „саме” заливају, уколико смо одсутни, јесте помоћу памучних трака. Напуните посуду водом и поставите је близу саксије, тако да буде мало издигнута у односу на њу. У суд ставите један крај памучног дебљег канапа (фитиља) или старе крпе (које сте претходно исекли на траке и увили), а други закопајте у саксију. Памук ће лако упити воду и спроводити је до биљака.

Будите спремни да током целог лета свако јутро, односно свако вече заливате башту. Трудите се да вода не пада по лишћу, јер влага на њему може да привуче гљивице, а и други проблеми се јављају због тога. Ако имате могућности да башту, па макар и у саксији или воћњак застрете малчом од покошене траве, можда сламом или исецканим дрветом, уштедећете себи пуно труда.