Улазница за места с разгледница

Овога лета свако ко хоће да обиђе елитна и најпосећенија грчка острва Миконос и Санторини мора пре него што крочи на њихово тле да плати таксу од 20 евра. Било да остаје дуже, цео дан или неколико сати. Такође, ову једнократну „карту” за улазак на позната места са светских разгледница плаћају сви – од деце до најстаријих гостију, било да долазе крузерима или на други начин. Плаћања таксе нису поштеђени ни инвалиди, нити било које посебне групе, а путници с бродова, којих је највише, у луку не могу да кроче ако је не плате.

О најновијим таксама је наше агенције и туристе, којих додуше нема много на овим острвима, на овај начин обавестио званично Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије – ЈУТЕ. Он за „Магазин” објашњава да задужени за наплату на излазу с великих бродова скенирају бродске картице путника, уписујући таксу на њихов рачун.

Таксе су уведене у циљу сузбијања прекомерног туризма у оптерећеним европским градовима и летовалиштима. Оне би требало да смање огроман број људи у најатрактивнијим туристичким местима током сезоне, као и да комуналним службама омогући да испразне канте, почисте та места и да се одвија нормалан живот. Таксе су и намењене екологији, унапређењу живота и одрживости оваквих места.

Али оне су и економска мера, јер је њихова намена и да се смањи број пролазних гостију, оних који дођу на дан-два, објективно не потроше већи новац, а праве велику гужву и дижу цене живота и становања у туристичким „енклавама”. Зато је њихов износ највећи у сезони – цена од 20 евра на два позната грчка острва важиће до 30. септембра. У каснијој купалишној сезони до 1. новембра износиће 12 евра, док у вансезони од 1. новембра до 31. марта цена је четири евра, такође за све категорије гостију.

„Грчка је увела таксе за искрцавање с крузера и у свим осталим лукама. Цене се углавном крећу око пет евра у централној сезони, три евра су у октобарској – првој вансезони, а евро у вансезони”.

И Дубровник увео таксу

Саговорник подсећа да је прво у Венецији прошле године уведена једнократна такса од пет евра за дневне посетиоце. Данас исто толико кошта уколико се не плати онлајн преко градског портала четири дана раније, иначе је 10 евра, а казна ако немате потврду о уплати је до 300 евра. Таксе се не наплаћују инвалидима, становницима регије Венето и њиховим гостима. Прошлогодишња наплата обогатила је градску касу за 2,4 милиона евра.

Сеничић туристима саветује да у Венецији одседну ван града, у местима где је смештај јефтинији, може да се нађе паркинг, а често се уз то добију карте за градски аутобус и за брод.

Посетиоци који уплате хотелски или приватан смештај у самој Венецији изузети су од плаћања једнократне таксе, јер плаћају боравишну. У том граду су забрањени употреба звучника и истраживање градског језгра бициклима, а број група ограничен је на 25 људи.

И Дубровник је увео таксу од пет евра за путнике с крузера који обилазе Стари град, чак је најављено да ће се она повећати на десет евра.

Тешко је наћи меру, додаје саговорник, али се у светским „туристичким мекама” довијају како да туризам користи граду, а да не омета његов живот. Овакве одлуке штите и туристе – недавно је забележен случај наше туристкиње која је због кашњења авионског лета на датум резервације стигла с децом непланирано после поноћи у сањану Барсу, да би јој власник стана саопштио да је соба управо издата зато што није стигла на време.

„Не очекујем велике ефекте када је реч о смањењу броја туриста, мислим да ове мере неће много утицати на оне који баш желе да виде позната места. По досадашњим сазнањима, ни Дубровник ни Венеција не бележе мање гостију. С друге стране, нико и не жели да локално становништво остаје без посла и претрпи тако огромну штету. Али мислим да таксе и ограничења дозвола могу да унапреде и донекле среде комунални живот, допринесу чистоћи градова, али и унесу нешто реда у туризам.”

Како је у Мајамију и у Кини

Сеничић напомиње и успешне примере из развијених држава: „У престоници крузера Мајамију све комуналне и инфраструктурне службе изместили су у део који је на супротној страни од туристичке зоне, тако да је чак и становништво које ради у туризму почело да купује куће и станове у предграђима у којима може мирније да се живи, тачније, да се измешта из атрактивне централне зоне.”

Тако становници Мајамија од којих многи живе у небодерима изнад познате плаже Саут бич и не размишљају о туристима. Уједно, центар плаже остаје само туристима. Успели су да помире два живота у граду.

Ипак, објашњава саговорник, томе доприноси велико пространство којим је Мајами између мочвара Еверглејдс и залива Бискејна окружен. Сличну могућност има Кина, земља огромног броја становника, данас и туриста али и – великог пространства. Томе да не постоји судар туристичке најезде и многољудног кинеског становништва допринео је и напредак у технологији и изградњи који је омогућио дупле ауто-путеве, тунеле, брзо и лако кретање, решења будућности. Али, по неким подацима, Пекинг годишње улаже четири милијарде долара.

„Од 150 милиона кинеских туриста који годишње путују по свету, многи обилазе своје градове и бораве на Јужном кинеском мору, где је све више и руских и украјинских туриста и – све функционише. Страним туристима се одмах омогући кинеска апликација преко које све плаћају телефоном, те се и зато све брже одвија. Треба погледати у будућност”, саветује Сеничић.

Протести у Венецији

Осим ранијих мањих локалних протеста, забележени су и недавни, против гламурозног венчања оснивача „Амазона” Џефа Безоса и Лорен Санчез. Због негодовања је, између осталог, организација венчања била скромнија од првобитно планиране, а пар је одлучио да уместо да прими поклоне, упути донације канцеларији Унеска у Венецији и тамошњем Међународном универзитету.

Барселона преплављена туристима

Познати су и протести воденим пиштољима у Барселони, када су становници овога града прскајући туристе показали да нису увек добродошли. Послали су им снажну поруку да становништво једва издржава услове у којима живи. Јер, постаје све теже одржавати хигијену у граду с толико туриста, а знатно се повећавају цене продаје и издавања некретнина за саме становнике Барселоне, што знатно утиче на трошкове њиховог живота. Зато су надлежни одлучили да ограниче број дозвола за издавање приватног смештаја. Тачније, не може свако да се региструје да издаје стан, већ је тај број лимитиран на око 40.000 смештајних јединица и то ће важити од Нове године.

„Иако је Барселона други по величини шпански град који има свој живот и независно од туризма, чињеница је да велики број локалног становништва овде живи захваљујући великом туристичком промету. Када би у Барселони престао туризам, ова метропола би се испразнила, а становници који су добрим делом запослени захваљујући њему остали би без значајних прихода”, објашњава Сјеничић.

Брана за туристе и у Кјоту, захтеви са Монмартра

И Јапан је прибегао увођењу ограничења броја страних, али и домаћих туриста. Прекомерни туризам се највише осећа у области Кјота, чувеног храма Кијомизу-дера, места на којима су некада живеле гејше. На Монмартру су ових дана затражили таксу за посету најстаријег дела Париза, чија је инфраструктура са порастом туризма после Олимпијаде, оптерећена.