Украдена статуа цара Марка Аурелија враћена је у Турску
Бронзана статуа римског цара Марка Аурелија, која је опљачкана из древног града Бубона у Бурдуру и потом излагана у америчком Музеју уметности у Кливленду, враћена је након 65 година у Турску.
Враћање статуе извршено је захваљујући сарадњи турског Министарства културе и туризма, Канцеларије окружног тужиоца Менхетна и Министарства за унутрашњу безбедност САД.
„Статуа Марка Аурелија, која датира из 2. и 3. века нове ере, јединствено је дело античке уметничке историје због приказа римског цара као филозофа. Сматра се једном од најлепших бронзаних скулптура у Анадолији”.
Како је наведено, артефакт је незаконито ископан и прокријумчарен из Бубона, који се налази у округу Голхисар у југозападној провинцији Бурдур, шездесетих година 20. века, а дело је током година мењало власнике, пре него што је завршило у Музеју уметности у Кливленду.
„Право порекло статуе открила је професорка Жале Инан, прва жена археолог у Турској. Њено истраживање је помогло да се отвори пут турском Министарству културе и туризма да започне заједничку истрагу са Канцеларијом окружног тужиоца Менхетна и Министарства за унутрашњу безбедност САД током 2021. године”.
Иако се Музеј уметности у Кливленду жалио на налог за заплену и поднео тужбу којом се оспорава повезаност статуе са Бубоном, Турска је пристала на научне анализе како би поткрепила своју тврдњу - 2024. године је узет силиконски одливак стопала статуе који се прецизно поклопио са базама пронађеним у Бубону.
„Музеј цени сарадњу коју су пружили званичници у Турској и у канцеларији окружног тужиоца како би се дошло до научног решења. Без новог истраживања, музеј не би могао са сигурношцу да утврди да је статуа некада била присутна на том месту”, саопштио је музеј.
Министар културе и туризма Турске Мехмет Нури Ерсој описао је реституцију као „историјско достигнуће, омогућено комбинованом снагом дипломатије, права и науке.
Како је наведено, репатријација је део шире турске визије усмерене на очување и одрживо управљање њеним богатим културним наслеђем.
„Као део 'Пројекта наслеђе за будуцност', који проширује ископавања широм земље и током свих годишњих доба, земља одржава радове на ископавању и рестаурацији на многим древним локалитетима, и има за циљ да повеца број монументалних археолошких радова на 800 до 2026. године”, пренео је Танјуг.