Смејање без разлога годи мозгу
У центру за сениоре психолог Јово Мицић води бесплатне радионице на којима кроз вежбе и задатке који подстичу памћење, асоцијативно мишљење и маштовитост учи старије особе како да не одустају од ситница које живот значе. Специфичност ових сусрета je и вежба такозваног јогистичког смеха
Психолог Јово Мицић из Београда осмислио је праксу која се пионирски, волонтерски, спроводи у Дневном центру за сениоре општине Врачар, који ради у склопу Геронтолошког центра Београд. Овде се једном недељно организују специјализоване радионице намењене заинтересованим сениорима. Циљ радионица је да се кроз различите вежбе и активности одложи, спречи или ублажи процес заборављања, опадања концентрације и пажње, што се стручно назива когнитивно опадање, до ког долази у старости. Учесници раде на вежбама и задацима који подстичу памћење, асоцијативно мишљење, маштовитост, фокусирање, свестрано сагледавање проблема – све оно што директно стимулише мождане функције.
Посетили смо ову јединствену радионицу и сазнали шта све старији људи могу да учине за очување сопственог менталног здравља. Мицић, саговорник „Магазина”, подсећа да је неопходно одржавати мозак у доброј форми и у старости, кроз редовно практиковање менталних вежби осмишљених за очување и подстицање когнитивних функција.
Премда нам је становништво све старије – 22 процента људи има више од 65 година – овој теми не посвећује се довољно пажње.
Још мање се говори о томе како се може деловати превентивно и помоћи старијима да што дуже очувају функционалност својих менталних способности.
– У светлу бројки које упозоравају да су, уз старење популације, деменција, Алцхајмер и сличне болести у порасту, најновија истраживања доносе нам добре вести: могуће је успорити слабљење менталних способности, али и терапијама предухитрити смањење когнитивних функција – каже Мицић.
Додаје да је утврђено да нервне ћелије не нестају тако брзо, већ да до слабљења менталних способности у позним годинама првенствено долази због смањене активности тих ћелија. Чак се и нове мождане ћелије могу формирати и у старијем животном добу. Али тај процес регенерације могућ је искључиво уз појачану мождану активност, док неактивност води ка менталној пасивизацији.
Менталне вежбе чине чуда
Специфичност Мицићевих радионица је у томе што су прожете вежбама такозваног јогистичког смеха, односно смеха без разлога, који опушта, побољшава расположење, јача самопоуздање и ствара позитивну атмосферу.
Од људи који редовно долазе на терапију сазнали смо да се, вежбајући и решавајући задатке за појачавање менталних и моторичких способности, друже, стичу нове пријатеље, чине много за своје здравље. Милица Бобаревић (78) рекла нам је да је одлучила да долази на радионицу јер жели поново да се смеје и настави свој живот који као да је стао после губитка супруга, с којим је, каже, живела у слози и љубави три деценије.
– Одушевљена сам овом праксом – поручила је.
Снежана Шобот (66) испричала нам је да сваки дан који осване сунчан жели да испуни најразличитијим садржајем и активностима, а веома је важна терапија у радионици. Каже да је добро што неко брине о старијима без обзира на то да ли живе сами или имају породицу. Јер, како рече, чланови породице иду својим путем, а она гради свој живот, испуњавајући дане активностима које јој користе и обогаћују свакодневицу.
– Дошао сам да се смејем – рече нам изузетно витални Предраг Ђорђевић (85). – У пријатном друштву радим за себе корисне ствари. Желим да видим шта могу, а шта не.
Психолог објашњава да завршетак професионалне каријере и одлазак у пензију за већину људи представљају значајну жи вотну прекретницу. Многе особе се у том периоду суочавају с осећајем губитка сврхе, емоционалним повлачењем, падом интересовања, па чак и депресијом, а све то може негативно утицати на њихове когнитивне способности. Ипак, ментална виталност може се сачувати и у позним годинама. Благе физичке активности и редован ментални тренинг показали су се као изузетно корисни и ефикасни у очувању функција мозга. Такође, континуирано излагање новим интелектуалним изазовима стимулише неуропластичност – способност мозга да се прилагођава и мења – што доприноси очувању менталне оштрине и целокупних интелектуалних капацитета.
Он додаје да комбинација смеха без повода с вежбама за очување когниције представља јединствен приступ очувању менталног здравља старијих, и то из више разлога.
– Смех, пре свега, генерално позитивно утиче на оне који се смеју и доприноси релаксираности, бољем расположењу и подизању нивоа енергије, а други разлог је што служи као ефикасан алат за увођење у решавање менталних задатака којима се лакше приступа када смех без хумора активира десну хемисферу и њену креативност. Уколико људи познијег доба не могу а можда нису ни довољно мотивисани да физички вежбају, безразложни смех се показује као драгоцена и лако примењива замена, с обзиром на то да се може практиковати и у седећем положају – наводи психолог.
Здрав смех је у основи физички феномен јер активира срце, плућа, мишиће лица, врата, грудног коша, стомака и посебно дијафрагме. Када се овлада вештином смејања без хумора, чак и сасвим обична појава или гест могу послужити као окидач за смех који тада има терапеутски ефекат.
– На пример, евентуална омашка приликом решавања неке од вежби често бива пропраћена смехом, који не представља исмевање, него целој групи служи као начин отклањања стреса, прихватање сопствене несавршености и јачања самопоуздања – истиче наш саговорник.
Овај програм вежби за мозак није конципиран као строго формалан нити га тако треба схватати. Постоје правила и редослед које је потребно испоштовати да би вежба испунила сврху, али кад год је могуће, оставља се простор за испољавање личне слободе у виду креативног доприноса.
Програм без строгих правила
Најважније је да се учесници осећају пријатно, да су мотивисани за овакве активности, као и да је присутна свест да раде оно што је за њих добро и корисно. Избор и редослед вежби могу се флексибилно прилагођавати тренутној ситуацији и расположењу групе, у складу с проценом која би вежба у датом моменту била најадекватнија.
– Учесници седе у полукругу, при чему немају фиксна места – напротив, од њих се очекује да сваки пут заузму другачију позицију. Оваква пракса представља вид отклона од рутине јер на тај начин долази до нове стимулације мозга при сваком сусрету – објашњава Мицић.
Вежбе које укључују бројеве поспешују развој краткорочне меморије и способност концентрације, што је предуслов за успешно обављање свакодневних активности. Речи се такође користе као вежбе за ум: на пример, када је задатак да се од више међусобно неповезаних појмова обликују смислена прича или дијалог, подстиче се асоцијативно мишљење. Када се задатак додатно обогати захтевима попут структуре приче, њеног завршетка или тематских смерница, развијају се машта и креативност. Вежбање ритма активира и повезује обе мождане хемисфере. Ритам развија фину моторику и способност одржавања концентрације и повезује аудитивне и моторичке функције.
Касно кад се мозак већ улењи
С вежбама когнитивних функција треба започети благовремено, између 60. и 65. године. За разлику од приступа који имамо према физичком здрављу, када помоћ тражимо тек након појаве тегоба, у случају мозга не треба чекати. Когнитивну стимулацију у виду вежби треба уврстити у лични програм активности још док је мозак виталан и функционалан како бисмо ту његову виталност успели што дуже да задржимо. Мозак се може улењити ако се не користи довољно и у континуитету, што значи да заборављање, успорено размишљање и слично нису неминовне последице старости, већ искључиво последице начина живота. Зато је у познијим годинама, када више нема свакодневних радних ангажовања, неопходно проналазити нове интелектуалне изазове кроз разноврсне вежбе и задатке који су нам на располагању – саветује психолог.
Писање недоминантном руком
Не постоји сложенији систем од мозга, који чине милијарде нервних ћелија. Зато може изгледати парадоксално својство мозга да, упркос енормним могућностима, тежи да ради што мање и ослања се на постојеће рутине. Уколико желимо да одржимо функције мозга и избегнемо такозвану когнитивну ригидност, не смемо се превише ослањати на устаљене рутине. Мозгу је потребна стимулација кроз нове и изазовне активности – често и оне које су у супротности с већ постојећим обрасцима понашања. Због тога се међу вежбама налазе и оне попут писања недоминантном руком, као и писања здесна–налево, јер овакве активности захтевају додатни ментални ангажман и активирају различите регије мозга – објашњава Мицић.
