Слика са салвете
Уметница модерног рељефног сликарства користи камен из Ђавоље вароши и вуну из Сирогојна
На први поглед с улаза на велика платна изражајних боја – изложба Ане Богдановић (31), у Галерији „Комтрејд” на Новом Београду била је догађај за многе окупљене младе љубитеље нових уметничких трендова. Како нам је на почетку разговора рекла, одлучила је пре десет година да сликом прати своје знање из ИТ сектора. Завршила је ЛСЕ Британски државни ИТ универзитет, после чега је десет година радила у сектору ових нових технологија. Сликарством је почела истовремено после колеџа да се бави, када је добила снажан порив да црта на салветама, а потом те слике преноси на компјутер у паузи посла.
„Изгледало ми је као изненадна опсесија. Слика је излазила из мене док сам радила у страној компанији у Београду. Иако сам била успешна у том сектору, било је врло занимљиво да, иако су ме родитељи целог живота усмеравали ка логичком уму и таквом послу, ја одем на другу страну. Ако смо ми за нешто предодређени, то кад тад исплива.”
Убрзо је знала да мора да испрати тај порив у себи. У последњих пет-шест година бави се само уметношћу за коју се већ годинама школује у уметничким колеџима и радионицама у Њујорку.
„Ово је потпуно другачији свет од онога у ком сам се учила и налазила, али је то прави пут за моју душу”, како додаје.
Ана се бави апстрактном уметношћу, а истиче да се определила за два правца – за апстрактни експресионизам који је настао у Њујорку, као и за савремено рељефно сликарство. Њене слике препознатљиве су, рецимо, по томе што у рељефном раду користи природне материјале:
„Одлазим по камен за слике у Ђавољу варош, користим и јуту, као и вуну из Сирогојна. Важно ми је да је све што стављам на платно природно, јер све то заједно ствара енергију саме слике.”
Природни материјали нас, сматра, враћају себи. Зато јој је, каже, инспирација – мајка природа.
Након успешне изложбе, иде на море у родни Херцег Нови са трогодишњим сином Костом, који је трчкарао око нас док смо разговарале, а након одмора одмах припрема следећу самосталну изложбу. Тачније, каже, на то су је подстакле критике ове сада актуелне поставке, а и продаја слике „Криво је море”, инспирисане управо херцегновском обалом, непознатом дипломати на почетку саме изложбе.
Изложба представља слике настале ове и током прошле године. Сваком сликом жели да онога ко је проучава натера да закорачи у свет симболичног универзума.
„За мене, уметност је постала простор слободе. Није ми било лако да напустим двадесетчетворочасовни свет компјутера и интернета, али је било неопходно – да бих следила свој циљ, стварала и повезала се са светом. Ова серија слика је мој одговор на свет око мене, позив да закорачимо у нешто више и веће од нас самих”, поручује уметница свима који имају сличну дилему.
