Бака Мика са Торника

Иако је одговорна уредница Редакције за екологију РТС-а и једна од уредница емисије „Еко перспективе”, Јелена Радовић-Јовановић сталној у потрази за квалитетним и необичним еколошким причама, каже, оне некако увек саме пронађу пут до ње. Прошле године је, на једном теренском снимању, на обронцима Златибора чула за баку која живи сама на врху планине. Да гаји стоку, а са ретким посетиоцима разговара искључиво у стиху, па је одлучила да је пронађе.  

– Већ у првом телефонском разговору схватила сам да је то једна непосредна, весела и талентована жена – каже наша саговорница. – Дала ми је смернице како да до ње стигнемо. Село Рибница, општина Јабланица, кућа с погледом на Торник. Идете право, па лево, па десно... Све је звучало јасно, док ми је говорила. Међутим, већ на пола пута схватамо да се до ње може стићи само земљаним путем, односно стазом. А било их је више и водиле су нас све стране. Е, кад смо се изгубили, у помоћ смо позвали ренџере из Парка природе. Они су нас спровели до бака Мике. Знају добро пут, јер о њој воде рачуна у хладним зимским данима кад путеве прекрије снег и лед. Како ли се пробијају кроз сметове, можемо само да замислимо јер ми нисмо нашли пут ни по летњем дану.

У циклусу „Еко перспективе”, који се емитује на РТС 2, приче су увек другачије, од очувања и заштите средине до људских судбина, како што је, на пример, ова прича о бака Мики са Торника.

Чујемо да их је бака Миливојка Бакић дочекала са осмехом, у кухињи, у којој је било сто степени, док је напољу било близу 40 Целзијусових.

– Спрема нам ручак, иако смо је молили да се нашом посетом ни на који начин не оптерећује – наставља уредница. – Није то обичан ручак, била је то гозба коју екипа „Еко перспективе” не памти да је негде доживела. Све је то бака Мика направила сама од домаћих производа. Ренџери су нам рекли да ни они никада нису отишли одатле, а да нису пробали чувену Микину питу са сиром. Тако је то код бака Мике. Ова времешна старица са Торника устаје веома рано да намири стоку. Да знате како само спретно и снажно цепа дрва, док ветар шиба по планинским врховима. Све са осмехом и уз мноштво стихова. „Сваког дана свет се јада нестаје нам белог стада. Златиборске вите јеле чувајте ми овце беле и од сунца и од кише, а од града понајвише… Стоку волим то је моја плата, ја ништа друго нема од заната”. У тим песничким бравурама има сатире, друштвене критике, тешких тренутака из живота, али док их слушамо чујемо само животну радост и ширину духа којом одише ова жена-змај.

Бака Мика са Торника бори се са животним ударцима, толико снажно да је чак ни гром који ју је једном ударио није трајно повредио, чујемо. Са највише љубави говори о унуку Богдану, синовима и снаји који живе у Чајетини.

Уредница вели да су се вратили у Београд, у Таковску 10, пуни утисака и пред тешким задатком да направе пригодну емисију која ће гледаоцима успети да дочара што реалније портрет и живот ове жене. Али и о малом селу Рибница сакривеном међу миришљавим стаблима боровине. Мишљења је да су у томе успели.

План је да са овом специјалном емисијом циклуса „Еко перспективе”, насловљеном „Бака Мика са Торника“, гостују на фестивалима.

Осим уреднице Јелене Радовић-Јовановић, у реализацији емисије учествују редитељка Сунчица Јерговић и сниматељ Димитрије Хаџи Николић.