Гробнице и кости хероја из Великог рата нису оскрнављене
Пред изградњу новог ауто-пута ексхумирани су посмртни остаци хероја Тимочке дивизије погинулих у борбама у октобру 1915. против Бугара код Гложана и саграђено је ново спомен-обележје, каже Дејан Антић, државни секретар у Министарству културе
Потпис:
Ниш – Снимак објављен на друштвеним мрежама, који сведочи о херојству српске војске од пре тачно 110 година и једној од најславнијих епопеја Великог рата током легендарне војне операције под називом „Лесковачки противудар”, садржи и грубо изношење произвољних и нетачних информација да су спомен-костурница погинулим јунацима код Гложана у долини Јужне Мораве и спомен-обележје подигнуто 1929. године уништени и затрпани асфалтом током изградње новог ауто-пута од Ниша до Прешева. Реагујући на неистине и неутемељене тврдње, проф. др Дејан Антић, државни секретар у Министарству културе Србије, демантовао је покушаје да се наводима нестручних људи дезинформише јавност.
„Бранећи мост преко Јужне Мораве код села Гложане, између Власотинца и Лесковца, у октобру 1915. године, у борбама против Бугара погинуло 49 српских војника трећепозиваца, припадника Тимочке дивизије. Они су положили своје животе на олтар отаџбине успешно успоривши продор непријатељских трупа ка Лесковцу и спречили одсецање главнине српске војске од јединог пута за евакуацију преко КиМ ка Јадрану. Девет година по завршетку Великог рата, тачније 27. октобра 1929. године, овим јунацима држава краља Александра Првог Карађорђевића подигла је споменик, у чијим су темељима њихови посмртни остаци пронашли вечни мир. Спомен-костурницу су градили припадници 53. класе војних академаца са старешином, пуковником Глигоријем С. Хаџи Јовановићем и она је откривена уз највише државне и верске почасти”, казао је Антић.
Изградњом ауто-пута Е-75 овај споменик, оронуо и нагрижен зубом времена, нашао се на траси Коридора 10 и, како је нагласио Антић, било је неопходно његово измештање.
„Крајем деведесетих година 20. века руководство Скупштине општине Власотинце, на чијој се територији споменик налази, обавештено је од стране тадашње Дирекције за изградњу ауто-пута и Завода за заштиту споменика културе Србије да постојеће обележје мора да буде премештено и да је већ припремљено решење за изградњу нове костурнице. Али, након 5. октобра 2000, радови на изградњи ауто-пута ка југу били су обустављени. Наставком изградње трасе 2003. године стари споменик је уклоњен. Међутим, на иницијативу Општинске комисије за споменике и називе улица и тргова из Власотинца, ЈКП ’Медијана’ из Ниша извршило је ископавање простора испод споменика и том приликом пронађени су посмртни остаци српских војника. Они су пажљиво извађени, очишћени, положени у лимене сандуке и привремено смештени у капелу власотиначког гробља, где су чувани све до 2004. Те исте године, недалеко од првобитне локације, изграђена је нова спомен-костурница, у чије темеље су, уз присуство свештенства Српске православне цркве и служење парастоса, посмртни остаци трајно похрањени. Три године касније, 2007, изнад костурнице подигнут је нови споменик, који је по облику реплицирао оригинално обележје, а коначно 2021. и по свом садржају ископирао стари споменик, чувајући тиме успомену на јунаке Великог рата од заборава”, објаснио је наш саговорник.
У снимку који је објављен на друштвеним мрежама, тврди Антић, изнете су историјски неутемељене и методолошки проблематичне квазичињенице, од нетачне хронологије и непоузданих усмених извора, до тврдње да су посмртни остаци храбрих Тимочана, који су 1915. положили животе на Гложанском мосту, наводно затрпани и заливени асфалтом. „Такве тврдње представљају неистину. Ми као народ, нажалост, често показујемо склоност ка сензационализму и скраћеним ’истинама’, па се историја све чешће учи преко интернета и друштвених мрежа, уместо кроз темељно истраживање и проверу извора. Учење историје преко друштвених мрежа и коришћење полуинформација значи да свесно заборављамо да прошлост заслужује поштовање и истину, а не површно тумачење. Колико год се то некоме не допадало, историја није вештина, она је наука. И не само наука. Она је и лекција колективне свести. Темељ на којем се гради одговорно, зрело и идентитетски свесно друштво”, оценио је Антић.
Додао је и да позива колеге историчаре и све искрене родољубе да 6. новембра ове године на Гложанском мосту, пред спомеником испод којег почивају тела 49 тимочких јунака, „сви заједно одамо почаст Шумадинцима, Тимочанима и Моравцима, херојима Маневарске групе српске војске, која је под командом пуковника Љубе Милића, у готово безизлазној ситуацији, у јесен 1915. поразила вишеструко бројније непријатељске јединице бугарске Прве армије, нагнала их у бекство према Власини, и главнини српских снага управо тим ’Лесковачким противударом’ обезбедила пут према Јадрану”.
Тома Тодоровић
