У бању с двогледом

Када туристима и излетницима предложите да обавезно понесу и двоглед када крену на одмор у бању Врдник, на јужним обронцима Фрушке горе, многи вас гледају у неверици.

Шта ће некоме у аква-парку и комплексу базена с термалном водом двоглед?

Да посматра птице!

Док се у рано јутро шета густим буковим и багремовим шумама у том делу Срема, међу гранама прво се може чути пој и оглашавање десетине птица, а потом ако сте вешти (или имате онај поменути двоглед) можете да видите детлиће, сојке, црноглаве грмуше… Високо, на небу изнад падина Фрушке горе шпартају и чувене летачице: копци, мањи соколови, можда видите и по неког ретког орла ако баш пораните.

Чак и љубитељи пасивног одмора којима је приоритет да се излежавају поред бројних базена и који не помишљају да се отисну у шетњу оближњим шумама и стазама, могу да посматрају током целог дана игру мноштва ласти. Оне се, попут камиказа, обрушавају ниско изнад глава пливача не би ли добиле кап-две воде. Пливачи не сметају ни црвенрепкама, које звуче као „покварени радио”, али их љубитељи посматрања птица управо по томе и препознају.

 Ово место је идеално да се на два-три дана побегне од врелог асфалта, смештено на нешто мање од сат времена вожње од Београда (преко Руме или Пећинаца), још краће од Новог Сада.

Налази се у Сремском округу, у општини Ириг, а познато је по манастиру у центру, посебно интересантно по кули. Она се налази северно од насеља, на надморској висини од око 400 метара висине, доминира изнад шуме.

До ње се лако стиже, уз мало „пухања” и ходања узбрдо за оне потпуно без кондиције, али вреди сваког пређеног метра. Истина, нема никакве инфо-табле (била је некада, јер су ту остаци) и рушевно здање некоме ће се учинити само као хрпа камења. Али, реч је о бранич кули подигнутој на стени, као делу некадашњег утврђења, можда осматрачке тачке или, ко зна, малог замка. Добро осигураним степеницама може се стићи до првог, па другог спрата, а кроз отворе на кули пуца поглед на војвођанску равницу. На путеве у даљини, на светлуцаву реку, на поља, на села и вароши, звонике цркава…

Лако је замислити колико је та кула некада била значајна да, осматрач с ње, на време уочи коње и јахаче, кола и дошљаке, војску… Да ли је заиста настала још у време Римског царства и цара Проба, који је рођен баш у оближњем Сирмијуму, тешко је рећи, јер нема релевантних података. Дефинитивно, кула се налази на фантастичном стратешком положају. Могла се ту налазити осматрачница у залеђу римског лимеса, али је пре ближе истини да је кула подигнута у 13. веку. То су потврдила и археолошка истраживања започета 2015. године, прва након Другог светског рата.

Кула из 13. века

Врдник се, иначе, у историјским изворима први пут спомиње 1315. године.

Када с висине куле гледате тај део војвођанске равнице, учине вам се логичним још неке претпоставке историчара и археолога. Пре свега, да је град бранио приступ важном путу преко Фрушке горе до Дунава.

Врдничка кула има основу у облику издуженог полукруга, састојала се од приземља и три спрата, укупне висине око 18 метара, а углови куле су начињени од крупних камених блокова, једно је од ретких објашњења које се могу наћи на итернету.

До куле се, с једне стране, од комплекса базена стиже Стазом здравља или, с друге стране, кроз густу, столетну шуму, која наткриљује путић, који избија на пут који води до центра вароши.

 Црква брвнара и базени

Новом комплексу базена и хотелима у Врднику не треба реклама: чим лето покаже своје право лице, тешко се проналази слободна лежаљка, нарочито преко викенда, када су вратоломни тобогани пуни авантуриста свих генерација. Комплекс се налази на 240 метара надморске висине, уз 12 базена с термалном водом, ускоро ће, ако смо добро пребројали, почети да раде и три нова спољна базена.

У близини је и етно-насеље, дивна новоизграђена црква брвнара, бројни ресторани, пивница, адреналински парк који, бар до средине пролећа, није радио и није био сређен.