Крштавање младих коња
У ергели „Љубичево” пет омица и ждребаца добило је имена на необичној свечаности која прераста у традицију
У „Љубичеву” је недавно одржана необична манифестација која на изненађење многих има и своју традицију дугу двадесетак година, додуше уз мале прекиде. На ергелу су се сјатили гости и кумови да крштавају младе омице и ждрепце који ускоро треба да почну с такмичењима на галопским стазама у Србији. Можда и у иностранству, додали би љубитељи пожаревачких грла, јер ова ергела има дугу традицију, још од Кнеза Милоша и кнегиње Љубице, по којој је и добила име.
Прамен гриве за сећање
Неки од кумова одлучили су се за домаћа имена, а неки за страна, предвиђајући својем „кумчету” интернационалну каријеру.
Све је ишло по устаљеним правилима за овај обичај, укључујући и ритуално одсецање прамена гриве младим грлима, као што се код деце у оквиру тог чина одсече прамен косе и, против урока, постави на калем воћки, у неким нашим крајевима. Организатори су одлучили да гриву упакују у поклон – кутије, и дају кумовима за успомену.
– Пет ждребића из домаћег одгоја ергеле „Љубичево” можда ће бити будуће звезде домаћих и светских хиподрома. Али да би кренули стазама успеха, морали су прво да добију имена. Одсецањем прамена гриве младим грлима „Љубичева” кумовали су Удружење за помоћ особама с L-down синдромом „Осми дан”, Предшколска установа „Љубица Вребалов”, Владимир Петровић Пјер, вишегодишњи редитељ преноса Љубичевских коњичких игара, Петар Стругар, глумац, промотер 60. Љубичевских коњичких игара и љубитељ коња Бранко Петровић, најстарији возач у компанији „Литас” који је прешао највише километара.
Ова манифестација одржава се од 2006. године. На претходним крштењима међу кумовима било је и познатих јавних личности из Србије и иностранства, између осталих и тадашњи амбасадор Русије Александар Алексејев и председник Међународне коњичке федерације Роналд де Волк, каже Јовица Ристић, директор ергеле „Љубичево”.
– Наша кумица се зове Биг Леди, велика госпођа или како ја волим да кажем „госпођетина”, а деца из вртића су своју кумицу назвали Барби ‒ каже Невенка Гајић, председница удружења „Осми дан”.
Наша саговорница, по професији ветеринарка, посвећена деци с Дауновим синдромом, каже да је уприличена радосна свечаност у којој су уживали и малишани и љубитељи коњичког спорта.
– Дан је био прелеп, а почео је представљањем приплодних пастува и кобила, а на крају су се појавили ждрепци и младе омице. У публици су деца из вртића, из удружења „Осми дан”, чланови разних удружења, љубитељи коња.
„Љубичево” је свакодневно омиљено шеталиште за Пожаревљане, ту је и дечје игралиште, кафић, падоци с коњима за разгледање, и није далеко од града. Ергела је пријатна и за одмор туриста, лепа за око и душу и са чистим ваздухом ‒ преноси нам своја искуства Невенка Гајић.
Постоје подаци да су овде у Пожаревцу још Немањићи гајили коње за своје витезове. Улога кнеза Милоша добро је позната, јер је захваљујући највише његовој далековидости овде направљена и ергела у 19. веку, с летњиковцем, који је саградио својој супрузи кнегињи Љубици.
Примером кнегиње Љубице
– Кнегиња је, као наша врла дама, а пре свега мајка, била пожртвована као што смо и ми мајке из удружења „Осми дан”. Са својим нејаким сином Миланом који је био слабијег здравља проводила је доста времена у летњиковцу, јер је препознала да је то добро место за његов опоравак. Ту у „Љубичеву”, међу коњима, одмарала се са децом, док је кнез водио дипломатске и државне послове ‒ каже председница удружења.
Као једна од кума нада се да ће ергела расти и повратити стару славу.
– С људске стране, драго ми је што су нам указали велику част, јер у православном хришћанству позив да будеш кум је нешто непроцењиво и ја сам у име чланова удружења с великом радошћу и сузом у оку прихватила да обављамо чин кумства. После стриже гриве, уписали смо се у књигу кумова, и на крају смо сви ми кумови даровани плакетом „Љубичева”, као стално подсећање на овај дан. Ми имамо обавезу према свом кумчету да га посећујемо, пратимо, бодримо и да навијамо за нашу кумицу Биг Леди ‒ каже Невенка Гајић за „Магазин”.
