Смрт свемира ће наступити раније него што се мислило
Према новој теорији, "судњи дан" долази за 33,3 милијарде година
Свемир, упркос својој величанственој величини и сложености, ипак неће трајати заувек. Најновије истраживање спроведено у сарадњи научника из САД и Кине доноси запањујућу тврдњу – животни век свемира је већ на половини, а његов „ датум смрти” би могао да наступи кад свемир буде стар око 33,3 милијарде година.
Истраживање се темељи на новој теорији о развоју свемира након Великог праска, а објављено је на препринт серверу Arxiv и послато на рецензију часопису Journal of Cosmology and Astroparticle Physics, пише Дејли мејл.
Научници су у овој студији користили нову интерпретацију тамне енергије, познату као „axion Dark Energy (aDE) model”, како би анализирали најновије податке о ширењу свемира.
Шта се дешава са тамном енергијом
Тамна енергија, која према проценама чини између 68,3 и 70 процената укупног садржаја свемира, до сада се сматрала космолошком константом – енергијом која равномерно и непрекидно покреће убрзано ширење свемира.
Нови модел, међутим, сугерише да тамна енергија можда није стална и да би могла да слаби с временом, што би у крајњој инстанци могло да доведе до колапса свемира – такозваног „Великог сажимања” (Big Crunch).
Научници су у свом моделу дозволили тамној енергији да временом ослаби, јер укључује аксион – хипотетичку ултра-лаку честицу која се понаша попут невидљивог енергетског таласа који испуњава цео свемир.
Њихова анализа показује да би космолошка константа у овом моделу могла имати негативну вредност од -1.61, што значи да би се тамна енергија временом угасила, а гравитација би превладала и натерала свемир да се уруши сам у себе.
„Старост нашег свемира је од кључне важности за космологију. Од успостављања теорије Великог праска знамо да је он коначан”, навели су истраживачи у студији.
„Користећи најбоље вредности које даје наш модел, процењујемо животни век свемира на 33 милијарде година”, додали су.
Како су дошли до овог закључка? Тим је анализирао податке са два велика међународна пројекта: Dark Energy Survey (DES) и Dark Energy Spectroscopic Instrument (DESI). Ови пројекти прате експанзију свемира кроз посматрање супернова и распореда галаксија.
Модел је затим коришћен да се процене кључни космолошки параметри – попут космолошке константе и тзв. једначине стања, која описује понашање тамне енергије. Укључивањем флексибилности у модел, истраживачи су закључили да тамна енергија можда неће наставити да шири свемир унедоглед, како се до сада претпостављало, већ ће постепено слабити и дозволити гравитацији да преузме контролу.
Четири теорије о тамној енергији
НАСА наводи четири главне хипотезе о пореклу тамне енергије:
Вакуумска енергија – стална енергија простора, повезана са Ајнштајновом космолошком константом. Јачина предвиђена овом теоријом, међутим, не слаже се са новим мерењима.
Квинтесенца – променљива енергетска сила или флуид који се понаша супротно обичној материји и мења се кроз време и простор.
Космичке струне – теоријски дефекти у структури свемира, попут „бора” насталих након Великог праска, које делују као силе ширења простора.
Грешка у Ајнштајновој теорији гравитације – могућност да ширење свемира уопште не зависи од тамне енергије, већ да је резултат још неоткривене природе гравитације.
Иако су резултати узбудљиви, важно је нагласити да је много тога и даље непознато – укључујући и саму природу тамне енергије. Модели попут аДЕ покушавају да објасне посматране феномене, али док не будемо могли директно да проучавамо тамну енергију, остаћемо у домену претпоставки.
За сада, међутим, овај модел драстично мења нашу представу о космичкој будућности – и, ако се потврди, значи да је свемир већ проживео скоро половину свог живота.
Ако је почетак свега био пре 13,8 милијарди година, а крај ће доћи за 33,3 милијарде, то значи да смо сада негде на 40 одсто свемирске временске осе – и да неизбежан крај, иако далек, ипак постоји.
