„Ово није само још једно археолошко налазиште. Пењико (Peñico) нам отвара врата у време када су народи америчког континента већ имали развијене мреже размене, духовни живот и уметност – и то пре више од три миленијума”, изјавио је археолог Луис Ангел Флорес Бланко, који је предводио истраживања на локалитету на северу Перуа, у провинцији Баранка. Тим археолога је тамо открио спектакуларне остатке древног насеља Пењико, за које се процењује да је старо око 3.500 година. Град је смештен на терасама изнад реке Супе, на надморској висини од око 600 метара, у зони познатој по богатој археолошкој прошлости, близу локације чувене цивилизације Карал – најстарије познате цивилизације на америчком континенту, која је настала пре око 5.000 година.

Према речима археолога, Пењико није био само стамбено насеље или верски центар, већ и трговачки центар који је повезивао три кључна географског појаса: пацифичку обалу, Анде и амазонску низију. Таква улога у праисторији указује на висок степен организације и размене добара, идеја и духовности међу удаљеним заједницама, пише Дејли мејл.

У протеклих осам година колико трају истраживања, археолози су документовали 18 великих структура које припадају овој култури из периода између 1800. и 1500. године пре нове ере – што је временски оквир који се подудара са појавом ране цивилизације у Египту, Месопотамији, Кини и долини Инда.

„Пењико показује да су комплексна друштва постојала у Америци истовремено када су цветале прве цивилизације у Азији и на Блиском истоку. То мења наше разумевање о раној историји света”, истиче Флорес Бланко.

Монументална архитектура и уметност

Један од најимпресивнијих делова Пењика је централна кружна структура, изграђена на вештачкој тераси, са погледом на долину. Зидови овог грађевинског комплекса украшени су рељефима који приказују људске и животињске фигуре, али и симболичне мотиве – нарочито инструмент путуту, израђен од шкољки, који се користио у церемонијама и могао да одашиље звуке на велике удаљености.

„Путуту није био само инструмент – био је симбол комуникације и позива на окупљање. Његово присуство у рељефима указује на ритуални значај места”, објашњава археолог Каролина Васкез, члан тима истраживача.

Поред рељефа, пронађене су и глинене скулптуре људи и животиња, као и низ предмета за церемонијалну употребу. Међу њима се издвајају огрлице израђене од перли и шкољки, што указује на вештину обраде материјала, али и на размену добара с удаљеним регионима – шкољке су највероватније стигле са обале Пацифика, док се перле и украси можда повезују с амазонским ресурсима.

Везе с Каралом

Један од најинтригантнијих аспеката Пењика је његова просторна и културна близина чувеној цивилизацији Карал, која је постојала између 3000. и 1800. године п.н.е. Карал је до сада био јединствен пример раног урбаног друштва у Америци, али откриће Пењика сугерише да није био усамљен.

„Пењико је можда наследник Карала – град који је настао на темељима те раније цивилизације и наставио традицију урбаног живота и међурегионалне размене”, истиче Флорес Бланко.

Откриће Пењика допуњава археолошку слику развоја централних андских цивилизација и пружа доказе о културним континуитетима који су постојали миленијумима пре Инка. У времену када се историја Америке често сагледава кроз призму постколумбовских цивилизација, оваква открића померају фокус на много дубљу прошлост континента.

Истраживачи планирају да у наредним годинама наставе ископавања и конзервацију Пењика, као и да уз помоћ локалне заједнице развију археолошки парк. Едукативни центри, музеји и туристичке руте могли би, како се надају, да допринесу и економском развоју овог дела Перуа.

„Наш циљ је не само да сачувамо културно наслеђе, већ и да оно постане извор знања и поноса за будуће генерације”, закључује Флорес Бланко.