Тешко је било остати без плате
Никада не бих могла ни да пробам да будем храбра без родитељске моралне и финансијске подршке. Разумели су моју реченицу - да желим да се бавим оним за чим ми срце жуди, каже ова глумица и пијанисткиња
„У будућности бих волела да имам озбиљне драмске улоге у којима бих могла да се искажем и само као глумица. За сада нисам имала ту прилику, јер су ме увек ангажовали да дам свој допринос и као пијанисткиња“ – каже у разговору за „Политику“ школована музичарка и глумица Нина Мартиновић која нас је у управо завршеној позоришној сезони задивила својом свестраношћу као Роксана у представи „Сирано“ Горчина Стојановића на великој сцени Југословенског драмског позоришта.
Музика и глума су неодвојиви део њеног бића, иако је глуму открила тек у зрелијем добу, са 24, 25 година. Прошла јој је некако, како у шали каже, испод радара.
Иако јој родитељи нису из уметничког света, пружили су јој пуну подршку на њеном сасвим неизвесном путу, на чему им је неизмерно захвална.
- Никада не бих могла ни да пробам да будем храбра без њихове, пре свега моралне, а затим и финансијске подршке. Разумели су моју реченицу - да желим да се бавим оним за чим ми срце жуди – искрено нам прича Мартиновићева.
Храбра свакако јесте била, помало захваљујући и свом авантуристичком духу. Јер, није лако било напустити посао, који је већ имала као професор у музичкој школи „Станковић“ и остати без плате...
Данас, поред глуме и музицирања, Нина предаје студентима глуме на Академији уметности у Београду. Ужива и у овом послу јер су јој студенти генерацијски ближи, па самим тим може да разуме све њихове несигурности, кроз које је и сама пролазила.
Можда би следећи корак у њеној каријери требало да буде мјузикл, због њених вештина, али, тврди, не воли укалупљивање и задовољна је и захвална на свим шансама које су јој до сада пружене.
Кастинзи, нажалост, даље наглашава, нису увек отворени у овим круговима.
- Немају сви исте социјалне вештине, неко уме да се наметне, неко не. Нисам сигурна ни да ли је то прави пут. Има оних који су се наметали, али не знам колико су добро прошли – отворено размишља.
Огроман је подвиг био, каже, заиграти уз позоришне и филмске великане на сцени ЈДП-а. Заувек ће памтити како јој је Анита Манчић, која јој је након захтевне представе, на јутарњој проби „Сирана“, иако видно уморна и исцрпљена, посветила пажњу, издвојила је у паузи, и помогла да реши неке глумачке недоумице.
- То је за мене велика ставка у биографији, али и велика вера у колеге, људе, партнерство и лекција како ја треба да се понашам – поносно казује.
Током лета препустиће се још једној петодневној „хајлендер“ авантури, када ће спавати у шатору. Имаће и гостовања у Србији и региону са представом „Љубав иза кулиса“ Мине Лазаревић и Владимира Посавеца Тушека у којој је у улози пијанисте, а има и својих „пет глумачких минута“. Такође, у наредном периоду намерава да са колегама Маријом Вицковић и гитаристом Михајлом Ристићем, организује свирке.
- Важно је одржавати авантуристички дух јер у суштини - шта смо без тога него уплашени! Страх нестаје оног тренутка кад се упустимо у неку авантуру. А ми глумци не смемо да дозволимо да страх превлада – поручује Нина Мартиновић.
