Јоже или Јожета
У Београду се у насељу Миљаковачке шуме налази улица која носи назив овог познатог словеначког архитекте и која је правилно написана – Улица Јоже Плечника. Откуда промена Јожета, Јожету?
Писмом нам се обратила историчар уметности Светлана Брновић Митић: „Ономад је у вашем цењеном листу у тексту о делу архитекте Јожета Плећника баш тако и написано. Професор Дејан Медаковић је у својим предавањима увек говорио о делу Јоже Плећника. Шта је правилно – Јожета или Јоже?“
У праву је наш угледни историчар уметности Дејан Медаковић, као и наша читатељка – словеначка имена типа Јоже, Тоне, Јуре, Франце и др. мењају се као наше именице на -а: од Јоже, Јожи, с Јожом.
Наведени пример у Политици није усамљен. У дневној штампи смо нашли: „Човек би на томе месту очекивао лик толико (само)хваљених осамостаљивача, Лојзета Петерлеа или Јожета Пучника“, „Ту бих желео да видим Приможа Трубара, Јожета Плечника, Францета Прешерна и још понеког“. Међутим, срећемо и примере типа: „Ова црква је пројекат чувеног словеначког и европског архитекте Јоже Плечника“ (Политика из 2019), „Према тврдњи историчара Јоже Пирјевца…“, „Дизајн Едварда Равникара, ученика Јоже Плечника…“ У Београду се у насељу Миљаковачке шуме налази улица која носи назив овог познатог словеначког архитекте и која је правилно написана – Улица Јоже Плечника.
Откуда промена Јожета, Јожету? Могуће је да је на то утицала промена у словеначком језику, која управо тако гласи, а можда и, некада неправилна, али одавно нормирана, промена наших хипокористика типа Миле, Раде, Коле – Милета (поред Мила), Радета, Колета итд. (Подсетимо да се ово односи само на хипокористике, а не на имена као Павле, Ђорђе – само је Павла, Ђорђа, никако Павлета, Ђорђета.)
Шта год да је утицало на овакву промену наведених словеначких имена, треба знати да она није у складу са нормом српског језика и да је правилно једино Јоже – од Јоже, Јожи, дакле: архитектура Јоже Плечника, песме Франце Прешерна, есеји Тоне Павчека итд.
Име најзначајнијег словеначког архитекте, који је оставио трага и у београдској архитектури, подстакло нас је на још један коментар. Некада су се словенска имена и презимена прилагођавала српском језику, па се писало (и говорило): Франц Миклошић, Отон Жупанчић, Јосип Јуранчић, Лав Николајевић (Толстој), Хенрик Сјенкјевић, Јоже Плећник итд. То се поготово односило на наставак -ич у руским очинствима, белоруским, пољским, словеначким презимена и др., који је генетски истоветан с нашим -ић. Међутим, савремена норма налаже задржавање изворних ликова: Дмитриј Шостакович, Хенрик Сјенкјевич, Радко Полич (додуше, презиме глумца старије генерације Радка Полича увек се и изговарало са -ич, мада би ту могло бити неког посредног оправдања за -ић – Поличи су потомци Срба из словеначке Беле Крајине, који су се ту досељавали у 16. и 17. веку).
Презиме словеначког архитекте среће се и у облику Плећник, како пише наша читатељка, а што је, несумњиво, усвојила од својих професора, а што подлеже старијој норми, и Плечник, како се среће у новијим изворима и што је у складу са новим правилима.