ПРАЗНИК АЗБУКЕ

Како се воли ћирилица

Бајина Башта је постала престоница националног писма, за које желе да буде више од баштине: да се чува и користи

(Фотографије Слободан Јовичић)

Одржана је крајем маја још једна, седма „Ћирилична баштина” у Бајиној Башти. Вишедневни празник националног писма у подрињској вароши где је, кажу, ћирилици најудобније.

Пазе је и мазе Бајинобаштани, који после седам година одржавања „Ћириличне баштине” сада имају и Парк ћирилице, Музеј ћирилице у оквиру Дома ћирилице, „Ћириличну бициклијаду” ... А пре свега жељу да то писмо чувају и више користе. Посвећени су томе више од других, па кад позивају посетиоце на поменуту манифестацију или наступају на сајмовима туризма обавезно нагласе: „Дођите у престоницу ћирилице.”

Стотине разноврсних програма нашем писму у част, намењених за различите генерације, виђено је у досадашњим издањима ове манифестације која се увек одржава око празника Светих Ћирила и Методија и Дана словенске писмености и културе. Тада Бајина Башта живи у знаку те манифестације: радо се прате предавања познавалаца српског језика, промоције, изложбе, представе, радионице, доделе признања заслужнима...

Све је почело у пролеће 2019. као покушај да невелика варош начини искорак у неговању ћирилице. Заслугом локалних ентузијаста које је предводио Синиша Спасојевић, (оснивач „Ћириличне баштине”, сада помоћник председника општине), тада је у СО Бајина Башта усвојена Декларација о заштити и неговању ћирилице. Њени аутори Спасојевић и одборник Зоран Раковић навели су у декларацији да је ћирилица „нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас”, те да Бајина Башта има посебну обавезу у заштити националног писма као место где је постојала Рачанска преписивачка школа при манастиру Рача, једном од водећих седишта српске писмености и духовности у најтежем периоду под Османлијама.

Примила се ова лепа замисао у подрињском месту. Почели су овде чешће да говоре о употреби ћирилице, појавило се више ћириличних натписа, а све бројнији су Бајинобаштани који телефонима шаљу поруке на овом писму. Претходно је декларација постала правни основ за мере заштите и неговања националног писма у том крају. Једна од првих била је оснивање „Ћириличне баштине”. Ваљало је направити искорак у времену кад се широм Србије заборављала миленијумска традиција наше писмености и у јавним просторима предност давала латиници.

Кренули су из године у годину бирани програми те манифестације. Познати стручњаци и књижевници из Београда и Новог Сада радо долазе овде да говоре. Министарство културе је за „баштину” општини Бајина Башта доделило награду „Културни образац”. Затим је министарство преко програма „Градови у фокусу” вишемилионска средства издвајало да се у оближњој Рачи надомак манастира направи Дом ћирилице са Музејом ћирилице.

Током претходних седам година учесници у програмима били су и академик Миро Вуксановић, академик проф. др Злата Бојовић, проф. др Мило Ломпар, епископ проф. др Јован Пурић, хуманиста Арно Гујон, проф. др Рајна Драгићевић, проф. др Радован Кнежевић, проф. др Виктор Савић, проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић... Одржане су занимљиве представе и изложбе, радионице о калиграфији. Део манифестације посвећен је деци и младима, где се кроз конкурсе, као и пешачке и бициклистичке туре до места где је цветала Рачанска преписивачка школа новим нараштајима указује на вредност ћирилице и развија љубав према српском језику.

Од ове године део програма се одржавао у новом Музеју ћирилице у Рачи.

Даровница за најзаслужније

Најзначајније признање манифестације је „Ћирилична даровница”. Установљена овде 2020. као национална награда за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице, као и неговању српског језика и писма. Први њен добитник те године био је лист „Политика”, да би затим ово признање добили Драшко Станивуковић (2021), Арно Гујон (2022), Матица српска (2023), академик Злата Бојовић (2024) и ове године академик Милосав Тешић.

„Политика” заслужила признање

Лист „Политика”, који од оснивања већ 121 годину излази на ћирилици, исказује сталну пажњу према бајинобаштанским напорима за очување националног писма. Редовно и највише од свих медија прати дешавања на „Ћириличној баштини”, с низом текстова и фотографија. Ћирилица је у основи те међусобне везе и блискости. Управо нашем листу додељена је прва „Ћирилична даровница”, док је захвалницу манифестације добио њен дописник (аутор овог текста) за посвећено праћење „Ћириличне баштине”.